Iskreni vapaj prosečnog Srbina posle apstinencije od mesišta koje traje više od dva dana.
-Milune, štaš' za ručak? Imademo ovi pomfriti ako oš', lubenica od Marinog šuraka, moš' ovi paradajzi iz Cvekine bašče, 'naš kakvi su, 'se usereš bre...
-More bre Jorgovanka, oči ti drljave isteram, jedem krompiri tri dana, ne serošem k'o čo'ek bre! Nego ti turi bre u rernu ono prase što ga Žile i ja zaklali!
-Milune, krv ti jebem, pa to čuvamo za Gospojinu u Pranjanima!
-Ma da me stisneš bre za kurac, 'ti jasno, ne moš' da oreš njivu i živiš na krompiri. Daj bre nešto ubijeno, viš' koliko sam se osušio, kosku ti poganu jebem!
Kao što autor Rosoneri reče, "Blaz ne može da bude čo'ek ispod 150 kila". Moj deda se nije zvao Blaž, i nije imao 150 kila, već pola od toga. Dakle, ja u stvari i ne definišem svog dedu. Ali deda je dobra riječ da se stavi uz Blaza. Odaje dozu subjektivnog i vjerovatno nezasluženog poštovanja, uz odsustvo svakog straha. Zato nije recimo - tata Blaž, čika Blaž, čiča Blaž... Ne ide.)
Moj deda Blaž je dobar čovek, iz perspektive svakog komšije iz kuće preko puta koji mu već 20 godina viri u kesu sa pijace. On sjedi u fotelji i salta kanale, gleda tenis, gleda farmu, gleda dnevnik, gleda slagalicu, gleda bolji zivot (e jes ovaj marko nikolic dobar glumac...eee...), i tako gleda sve na sta naidje, ne obrcajuci paznju na to sto mu prolazi ispred ociju. Da, deda Blaž je malo izlapeo, srecom po njega. Deda ima teske kosti, ima salo, tesku osuncanu, izboranu glavu, i svijetle oci sa alkoholicarskim podocnjacima. Deda Blaž, dok je bio samo Blaž, nikad nije morao da prestane da pije. Jednostavno, ta casa je toliko isla uz njega da nikome nije ni padalo na pamet da mu trazi da stane. Sada vise nije tako u mogucnosti (sto ga ne sprecava da natoci rakiju prije variva, ali ta se ne racuna u alkohol). Sada se fura debeli stap. Cesto zaticem dedu Blaža u mojoj osuncanoj ulici kako sjedi u dvoristu na niskoj stolici platnenog zaledja, sa tim istim stapom od svijetlog drveta medju nogama. Deda Blaž voli i zenske, i cesto mu taj lako zagubljivi pogled odluta nehoticno tamo gdje mu ni misao vise ne ide. On to tako malo, instinktivno, zavuce oko u bezbriznije krajeve, i uvijek prizna kad je uhvacen.
Deda Blaž ne prica mnogo. Jes jes, nije nije, hehe, eee Marko Nikolic, dobar glumac... To i jos par uzrecica su mu dnevni repertoar. Cudno mi je to bilo, jer ostale dede iz ulice ne zaklapaju. Deda Blaz ne voli da seta, valjda stedi kilometre, postao je tanak sa njima, i sam je osjetio (ali ni o tome ne prica). Voli kad mu pogodimo merak. Kako samo dusevno ispusti ono'eee hehe', kad mu iznesemo TV na terasu, ili kad mu spremimo ribu. Voli ribu. Voli i da vrti onaj stap u ruci. I sve je vise blažen sto je tuplji, taj moj deda Blaž.
Štranga. Vešala. Oko vrata je vezuju razočarani u ljubav, ćivot, ljude, sistem, sebe, i ko zna šta sve još.
- Komšija, šta se dešava ovde?
- Ode i Stojadin, eto šta se dešava.
- Umro? Ju ju ju, mlad čo’ek. Pa od čega je umro? Srce?
- Ma nije umro. Razočarao se čovek u život, problemi ga stisli, svi ga ignorisali, vezao poslednju kravatu i ode - obesio se.
__________________________________________________________
- Petre, evo ga još jedan sa kravatom. Šta da mu kažem?
- Pošalji ga u čekaonicu, nemam slobodnih mesta za danas. Neka sačeka sledeći prijem.
...
- Hm, gospodine, Petar je trenutno jako zauzet, znate kako je - danas se baš umiralo. Nego, sedite vi ovde sa pesnicima i sačekajte sledeći prijem.
Jako iritantni likovi. U svakoj temi oni su bili naj, njima je bilo najgore, oni su se najviše napili, njima su se dešavale sve najgore i najbolje situacije i svaka moguća tema o kojoj se priča prekida se glasom smarača "Nije to ništa, ja sam..".A kad ih pitate da ispričaju taj svoj događaj u detalje uglavnom je fora čekaj da se setim ili im treba vremena da uopšte počnu priču, dok je smisle naravno.
Simke: Joj b'ate nervozan sam, omašio sam sinoc Sampdoriju jebem li joj pleme za 100 000 dinara, jooooooooj al bi mi legle pare samo tako.
Smarač: Nije to ništa, ja sam omašio sinoć Everton za 872 000 dindži (al sam kul uopšte se ne nerviram).
Baki: Uuuu al smo se sinoć ubili ko mačići, popio sam pola gajbe i neku radžu doneo Sale, znači glava puca!
Smarač: Nije to ništa batice, ja sam sinoć popio 2 flaše jegera i posle nastavio sa pivom, popio sam skoro 2 kartona (čo'ek kad ga vidi reko bi nije popio ništa za života kamoli sinoć).
Bokija pogađa lopta u glavu, pršti krv na sve strane. Ekipa se okupila da vidi jel sve ok.
Smarač: Ajde ustaj nije to ništa meni je jednom lopta izbila 2 zuba i raskrvarila nos, malo je falilo da idem na operaciju.
Nešto poput narodne "Rđavom kurcu i dlaka smeta". Tužna činjenica, da "naš" čovek ne ume da prihvati svoje neuspehe i propuste pa onda uvek uspe da nađe nekog koga će okkriviti kako se ne bi suočio sa samim sobom.
Marija: Onaj novi mladi doktor mi je sve sasuo u lice. Stvarno čo'ek ne zna posa. Kako more biti tako drzak da mi sve kaže na takav način? On je dao sebi za pravo da mi kaže kako previše pušim i da je to uz moje nepridržavanje stare terapije, glavni razlog zašto mi se razvija gangrena!
Barimir: Ne brin' se ti draga. Ićemo mi kod doktor Grujice, on uvjek pogodi dijagnozu. Ovaj novi feget se ne zna ni otrati. Ma šta otrati, ne zna se ni popišati!
Ne, ne mislim na ono kad ti roditelji govore da hodaš pravo jer ćeš iskriviti kičmu.
Ne, ne. Mislim na ono kad je, pa recimo, nečiji nivo testesterona niži od donje granice balkanskog prosjeka pa mu treba malo guranja u situacijama u kojim isti ne ispunjava uslove za rješenje problema u kojima se akter zadesio.
U suštini predstavlja zamjenu za izraz "stisni muda" kada primjena istog ne bi bila najbolje prihvaćena od strane društva u kojem se nalazimo.
(Na večeri kod tazbine)
A: Šta radiš to momak? Piljkaš nešto po tom tanjiru previše.
B: Ma ne, ne. Nemojte da mislite da mi se ne sviđa nego ja samo ne jedem ovo masno pa stavljam sa strane.
A: Molim?! Pa kakav si ti to čo'ek?!
B: Ovaj, oprostite?
C: Tata, pa bolje tako. Može holesterol da se dobije ako previše jedeš masnog.
A: Pa šta? Treba da izigrava nekog Engleza zbog toga...
B: (blijedo ga gleda)
A: Mali, da ispraviš kičmu dok se sljedeći put ne vidimo. Ne mogu ja moju princezicu da dam nekom... nekom... Ustvari zajebi i da si pojeo to.
Najčešće opravdanje za izbjegavanje smaračkih aktivnosti. Kao i opravdanje za sopstvenu lijenost pri odbijanju posla ili sličnih rabota. Jedan od najprovidnijih ali i najdjelotvornijih fazona, jer se u privatnost ipak ne dira.
-Šef: Drugari! U subotu roštilj kod meneee! Možda bude i nekog crijepa za presložiti, ali šta je to za takve momke!?! Hahah!
Dok se pogledavaš sa radnim kolegama ko će prvi naći smislen razlog za izbjegavanje te usiljene egzibicije...
-Šefe, ja nikako neću moći. Iz privatnih razloga.
-Što jel imaš nekih problema da rješavamo hahaha, govori dok te tapše šapom po ubogom ramenu radničkom.
-Ma iz privatnih razloga, samo toliko mogu reći.
...............................................
-Jeli Aco, jel ti ono ne radiš?
-Jok.
-Evo ti broj, liku treba radnik. Počinješ odmah sutra. Ipak si ti te neke škole završio a ne radiš već duže vrijeme, greotae.
- Nakon dogovorenog posla, SMS u 23h: bla, bla, truć... iz privatnih razloga sam odlučio da ipak odbijem posao...
Mada što jes jes, zna da bude jebeno nakon duže pauze, da se počne ponovo.
Najava jamba sa stilom.
Prorok Isaija je istegao prste i sprema se da počne. A, pogađa - au što pogađa!
Direktor: Izvinite što kasnim. Okupio sam vas na ovom sastanku kako bi vam najavio... bla, bla... situacija je teška... truć, bla.... ekonomska kriza... nepovoljan ambijent za privređivanje... (15 minuta kasnije) ... i zbog svega toga i na preporuku Njegovog Veličanstva PEVE-a odlučio sam se na kresanje plate za 10%. Svima. Od portira, do direktora, tojes' - mene.
Računovođa (šapatom): E, referentu, gledaj sad ovo. Portir Boro u epizodi "Minimalac". Boro... šššš... Boro!
Portir Boro: Šta je, koji moj, šta me budiš, sad sam iz noćne, a znaš da volim da kuntam dok ovaj tupi.
Računovođa: Diša dijeli povišice, proziva te, a ti spavaš!
Portir Boro: *GOSN DIREKTORE, MOREL MENI DVAJES POSTO?*
Direktor: *MORE, BORO, NIE PROBLEM!* Sjedi i nemoj da se dereš.
Osoba kojoj ostane viška mjeseca na kraju novca!
Fukarluk je siromaštvo, neimaština. A fukara ti je siromah, sirotinja, bijeda, jad.
Fukara označava totalnu suprotnost od "Gospodina čo'eka".
Kada se imenica koristi u muškom rodu, riječ fukara koristi se i kao izraz za osobu koja je totalno propala, propalicu.
Ipak, kada se koristi u ženskom rodu - fukara NE označava osobu koja je mnogo propala, već osobu koja je mnogo "primila". Gastronomski rečeno: 'Više mesa joj je pojela "mačkica" od nje same' :)
Primjer:
Mile: Vidi onu fukaru tamo!
Jovo: Koju, misliš na onu sisatu utegnutu, ili na onog tamo jadu?
Sinonim za kud svi Turci, tu i mali Mujo. Izraz je veoma primenljiv na mejnstrimere. Što je nagib nizbrdice veći to je veće ubrzanje kotrljanja govana. Statistički gledano, ova pojava je masovna i čini većinski procenat mlade populacije zemlje Smrdije. Isti je slučaj i sa govnima u WC šolji. Kada pustiš vodu, ona se sva izgube u svom mizernom vrtlogu zanosa i idu u jednom smeru (kondukter ne nudi povratnu) - ka kanalizaciji (ili ka septičkoj jami).
Mejnstrimer: Rale!? Šta ti se to koji kurac desilo? Čo'eče, jedva sam te prepoznao. Ti umro neko pa si se sav ucrnio? Sil konačno poč'o da treniraš fucu pa zato puštaš kosu?
Metalika-koja-totalno-nije-mejnstrim: Nisam brate, ja tako volim da se oblačim i izgledam.
Mejnstrimer: Šae, čim si pobegao iz osnovne odma glumiš neko ludilo? Tek je godinu dana prošlo a ti si već počeo da se sektašiš!
Mkjtnm: A koji je tvoj problem? Izgledaš kao i svaki drugi fizikalac. Svi ste k'o jaje jajetu. Mnogo si umislio. Znaš, i govno se kotrlja nizbrdo.
