Narodski naziv za tele koje ne napreduje. Često se koristi i kao nadimak za osobu koja baš i nije poznata po inteligenciji ili za osobu sa kojom smo se posvađali na "krv i nož".
„tele u šarena vrata“
Tačno ta rečTele u šarena vrata1 definicija →Dobro urovljeni kao u smrznutim vremenima Prvog rata gađaju se trulim paradajzom svako iz svog rova. Pozicije su jake i niko ne pomišlja na neminovnost juriša i konačnog obračuna. Ono što je za jedne šarena duga ispod čije kapije treba proći, drugima je na nebu iscrtani božji znak o pravednoj propasti moćnog carstva.
-Oni iz zajebancije džojstikom ganjaju pustinjskog pećinka iz klimatizovanih soba sa pogledom na bazen i tetovirane pičketine koje cevče šarene koktele i njišu kukovima.
-Oni su obične bezmude, plaćeničke, debilne pičkice. Zaigrala mečka i pred njihovim vratima. E sada džojstikom neka gase London i celo ostrvo ... ali kurac ... neće džojstik, mora pendrek i kopito da rade. Na mom džojstiku ću krunu da im žongliram na olimpijadi, i to za medalju.
-Oni kolaju planetarnim sistemom šaljući uzbudljive vesti o tragovima bakterijskih govanaca na nekom ekstraterestrijalnom kamenu i vesti o otkriću leda na nekom planetarnom polu ili viševekovnoj lilihip-šarenoj oluji na Jupiteru.
-E zabole nekoga ešerihija u čmarnom crevu za vanzemaljska govanca na lutajućoj stenčugi. Šta bre imamo mi, pa i oni, od toga? Oće šljiva bolje da nam ponese? I ta sranja sa nekom smrznutom vodurinom u pički materini. Foliranti i falsifikatori su to, poturili nam patku da je sisamo kao muzejsko veslo* kao onomad sa Mesecom.
-Oni tucaju svekolike mozgove skokovima i padovima teško shvatljivih berzanskih indeksa u vidu crvene i zelene strelice i zlokobno preteće malih, ali decimalnih, brojeva iza čijeg titraja svake decimale čak i slučajnog prolaznika vreba lako i sigurno bogatstvo.
-Potrošili su oni sve zelene strelice, sad oči vade samo onim crvenim što u muda pokazuju. A i te brojke im više nisu niti male niti zlokobne, sada su onako, bezazleno debeljuškaste i osrednje. Koji kurac bre berza i ekonomija, to ti je kao religija, ne funkcioniše ako ne veruješ u ta sranja. Tako i oni ... dok su verovali strelice im bile uspravljene i zelene ...
-Oni su majstori nameštene igre u kojoj nikada ne gube. Oni svakodnevno dopisuju Sokratove i Platonove nedovršene pergamente. Oni u rukama drže sve alhemijske amajlije i relikvije čovečanstva. Oni svake sekunde mutiraju i tečno skliznu kroz svaku prepreku. Planeta je samo globus u njihovoj dnevnoj sobi. Oni imaju kod!
-E nabijem im u bulju pedersku i šestar i trougao sa sve obeliskom, a Beli medved im u oko svršio. Na kineski kazan po čorbu od bambusa će svi oni doći. Ispevaće oni sve svoje kodove dok iz krvavih muda povade svih trideset nokata šestoruke Šive. Jedino im taj globus može još poslužiti, ali samo kako bi pronašli u koju pičku materinu će se sakriti jer ljudi pamte sve ... i Malog dečaka ... i da ne nabrajam, jer pamćenje prerasta u kolektivno.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
*muzejsko veslo je najgora moguća varijanta vesla za sisanje. Muzejsko veslo je replika pravog vesla. Vodu, čamac i akciju na vodi nikada nije videlo. Sasušeno, lakirano i od najjeftinijeg drveta, potpuno je bezvredno.
Osoba koju baš ne gotivite kao gosta iz, verovatno, opravdanih razloga. Znajući za taj antagonizam, ta osoba obavezno poziva vaš telefonski broj pre nego što dođe u posetu.
Fiksni telefonski broj. Sa svog mobilnog telefona. Stojeći na stepeništu ispred vaših vrata.
- E, Rale, jeste kući?
- Jesmo, Mile, ali idemo za pola sata do mojih na selo...
- Odlično, meni je taman pola sata slobodno za kaficu.
- Mile, bre, tebi treba dva`es` minuta da dođeš...
- Ma tu sam ja, zovem ispred tvojih vrata....
Na prvi pogled pitanje, a u stvari užasno iritirajuća naredba koja se može čuti u gradskom prevozu. Njome nam dotični na fin i ljubazan način daje do znanja (naredjuje) da u što je moguće kraćem periodu sklonimo naše telesno božanstvo dalje od njega, ili od vrata autobusa, kako bi on iz istog izleteo munjevitom brzinom, neutrališući činjenicu da vozač (ne daj Bože) zatvori vrata pre njegovog izlaska. Popunjenost autobusa do te mere da ni prdež ne bi mogao da se provuče, često nije prihvaćena kao razlog za odbijanje ove beskrajno ljubazne molbe.
petak, 14:30, u autobusu sa 55 stojećih mesta 83 putnika, unutrašnja temperatura 36 stepeni.
Penzionerka 1: ( smesta pomeri svoje lenje, neradničko dupe sa mog puta, i vrati se kod napaćenih roditelja koji su jedini i dalje glupi da izdržavaju razmaženu mrcinu koja troši njihove mukom zaradjene pare na opijanje, kocku, i kurve )...hhmm....Silazite?
Ti: Gospodjo, zar ne vidite da je prepun autobus, pomeriću se kad vozač zaustavi i otvori vrata, i moći ćete da sidjete nesmetano.
Penzionerka 1: Moooolim??? pa dobro dete kako te nije sramota, jel se tako ophodi sa starijim osobama???
Ti: Ali gospodjo, zar ne shvatate da nema mesta gde bih se pomerio, neću valjda ovom čoveku da se popnem na glavu...
Penzionerka 1: Mislim stvarno je sramota, ja se u tvojim godinama nisam tako ponašala prema starijima... ( nastavlja da mumla sebi u bradu ).
Penzionerka 2: Stvarno,ove današnje generacije....
Ti: 1, 2, 3, 4, 5, 6...
Izvrtanje ruglu seoskog ispičuture, nema kuće u selu da je preskoči, prije bi promašio kad bi išao od vrata do vrata i zvonio, ovako, alkoholičarski instinkt je nepogriješiv, još ako je malo selo...Za razliku od popa koji nosi vodicu u određeno doba godine, za ovoga vremensko ograničenje ne postoji, on je uvijek na raspolaganju.
"Mama, mama, gdje je tajo, kad će donijeti narandže, otišao je ima tri sata?"
-"Dok raznese vodicu, sine, ako se sjeti da ima kuću..."
Telenje je porodjaj kod krava.Vrlo cesto moze da se primeni i na osobu koja je popila previse pa povraca bez prestanka,verovatno zbog napora i osecaja da cete da se icepate i ispovracate tele...
1- U matori koji ti je eee,ne stajes dva sata...
2- aaa brate,telim se...
1- uuuuu ces da zovemo veterinara
Kažemo za osobu koja drži slavan, ili pak neslavan rekord u nekoj maratonskoj, da se tako izrazim, disciplini.
Poznato je da su poštari ti koji idu od vrata do vrata, svakodnevno prelazeći velika rastojanja. Retko ko može da se pohvali tolikom kilometražom. Pozavideo bi im i Mirko Alvirović.
- Jel vidiš onog matorca, ima fazon 70 godina a telo 30-godišnjaka, vodi zdrav život, kažu da svakog dana ispešači 30-ak kilometara.
- Pa taj je zajebo i Miću poštara.
.....
- Moram da ti se pohvalim. Posle nekoliko nedelja cimanja, sinoć sam konačno munuo Maji.
- Daj ne zezaj, pa u nju je ušlo više kilometara nego što poštar pređe za života. Bilo je dovoljno samo da je pitaš direktno i to je to.
Plasticna sarena igracka, jedan od prvih predmeta s kojim se u zivotu upoznamo.
Lako evocira uspomene...
Ponasa se ko ziva, i to ko kompletna licnost, pa je tako i prihvacena.
Zna kako da iznudi smeh, voli da bude grickana, a ume i da razbesni ponekad, kad biva lansirana o pod.
Najbolja drugarica joj je cucla.
Razbicu te ko dete zvecku.
*
Daj mu zvecku da se smiri.
*
Brate, nisi ni za zvecku!
*
(bivsa navijacka)
Hvala na zvecki, ja sam Prosinecki.
Pitanje koje se ne postavlja bilo kome i bilo kad, nego je rezervisano za najgluplju osobu koju poznaješ i to u momentu kada ispadne baš glup ili kada pokušavaš da mu objasniš nešto obično i prilično lako svarljivo za mozak, a on blene u tebe kao tele.
Pet ljudi za stolom. Igra se poker, cirka se alkohol, prostorija sva zadimljena. Pored stola stoji muzika i na displeju piše 98.00fm. Odjednom jedan ortak skače i izgovara besmrtnu rečenicu: "Au sranje, moram da palim. Devet i osamdeset, u deset treba da sam kući"
Svi u glas: "Ahahahahahahahahahahahahaha"
Džoni: "Au brate, jesi li ti prirodno toliko glup il' si išao na neki kurs?"
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Džoni: "Vidi Sale, taj vodeni basket je jednostavan. Samo pritiskaš ovo jedno jedino, veliko, crveno dugme i tako sa tim igračem pokušavaš da ubaciš u koš."
Sale: "Da mu jebeš mater, ja nikako ne razumem ovo sranje."
Džoni: "To je najjednostavnija stvar na svetu. Jesi li ti prirodno toliko glup il' si išao na neki kurs?"
Sale: "Prirodno."
Sžoni: "Pa jeste. To veštački ne može da se stvori."
Legendarni vozač beogradskog GSP-a, član zemunskog pogona. Živi dokaz koliko je nizak prag mentalnih sposobnosti za vozača u GSP-u. Ekstremno čupav i bradat, bio je obožavan od strane omladine, prekorevan od strane podmlatka PUPS-a. Svaka njegova vožnja unosila je živost i radost u ovaj inače učmali posao. Jedini vozač kod koga je omladina bivala napred, a stariji pozadi, ili čak nisu ni ulazili u autobus. Vozio je autobus na liniji 611 ( Kej Oslobođenja- Dobanovci ).
Kasnije je radio kod privatnika i bio viđen na liniji 45 ( Blok 44-Zemun Gornji grad ).
-Jedna od njegovih prvih vožnji na liniji 611. Doterao je autobus na okretnicu, otvorio vrata i seo pozadi. Putnici su ušli, očekuju polazak, ali nema šofera. Tek se čuje Milenko: "Šta je bre ovo, prođe mi mladost dok se ovaj vozač smiluje da dođe...mamu mu njegovu...ma idem ja da vozim!" Naravno 70% putnika je izašlo. Oni hrabri koji su ostali, ubrzo su shvatili šalu.
- Neretko je znao da obrne i po pet krugova na novobeogradskom kružnom toku.
- Vozio je u bokserskim rukavicama, meksičkom sombreru, kupaćim gaćama
- Jednom je stavio vibrator na instrument tablu i preko njega neku krpu. U neko doba zamolio je gospođu koja je stajala napred da mu doda krpu, žena se zabezeknula kad je videla šta je ispod nje. "Ajde ajde gospođo, nije to ništa, pa nema ga ni 15 cm"
- Po Dobanovcima je redovno razvozio omladinu po kućama i to nekim ulicama koje nikada nisu videle, niti će videti autobus.
-Poslednje što sam čuo o njemu jeste da je vozio 45 i da je zaustavio autobus, uzeo kesu u ruku i njome uhvatio mrtvu mačku kraj puta i ubacio u kontejner. Ceo autobus ga gleda, a on mrtav 'ladan: "Lako je vama, vi jednom prođete ovuda, ja moram da je gledam ceo dan"
