U mom selu to je pogrdan naziv za brlju, tj rakiju iliti patoku koja se dobija na kraju procesa pečenja kada ostane samo vodica koja miriše. Cicije, ili pak siromasi ovu osmicu odvajaju i služi im za grejanje ili pak uvaljivanje neželjenim gostima. Osmica je, inače, od osam gradi.
-Će popijemo jednu?
-Jes boli ga čuk, da mi opet uvališ onuj tvoju osmicu? Da me zajebeš, posle će pričaš po selo kako si me ispoštovao...
Polazeći od pretpostavke da tamo ne postoji nijedan tavan na kome se meso suši, meni nepoznati srpski naučnik je, u drugoj polovini XX veka, dokazao da je to neka teška zabit.
selo moje lepše od pariza
lepo iz daleka,
još lepše iz bliza
na kući se odžak puši
na tavanu meso suši
Mondijalizam je, u globalu, isto što i globalizam, ali zvuči privlačnije i "svetskije". Kada bismo hteli da iskujemo našu kovanicu sa istim značenjem, možda bi rezultat kovanja bilo "posvetljavanje". Za razliku od prosvetljavanja, posvetljavanje znači dobrovoljni pristanak na zaglupljivanje, da bismo živeli kao sav ostali svet. Nevolja je što ovde za tako nešto ima sve manje zainteresovanih. Oni koji su hteli da budu posvetljeni, otišli su u beli svet. Oni koji su ostali, istrajno i dosledno slede narodnu misao: "Svetu se ne može ugoditi". Par desetina čudaka, koji sami sebi kače titulu "mondijalista", izuzetak je koji potvrđuje pravilo.
U suštini, mondijalizam odnosno posvetljavanje jeste amerikanizovanje, po sistemu: SAD, ili ništa! (SAD ili nikad!, SAD ili smrt!). Nosioci ovog pokreta ne žele da pretvore svet u globalno selo, nego da u srpska sela dovedu čikašku mafiju, bande Njujorka i "plavce" iz Los Anđelesa. Da stvar zaživi i u olimpijskom selu, potrudiće se Vlade Divac. O, Sakra Mento!
Da živimo kao sav ostali svet! Glupost ne boli.
Reci srpski, pa da te ceo svet... urazumi.
Konfučije: Kad vidiš tip igre jednog naroda, znaš mu karakter.
Mondijalista: Kad saznaš karakter jednog naroda, možeš da se igraš!
Način komunikacije polepih ludačića svojstven samo pasioniranim igračima ove predivne igre.
- E, pa dobro mi došli (prate oba igrača a ''nema mesta za sve'')
- San(s)! usnila Jugovića majka (igram sans i jak sam ko zemlja)
- Pozdravi Milovana iz Pričevića (drugar, padaš sigurno; inače, selo kod Valjeva)
Živeo je skromno u svojoj kući u centru sela, u podnožju jedne planine.
Imao je nesrećno detinjstvo. Majku je izgubio kada mu je bilo samo tri godine. Sestra i polubrat su mu bili sve na svetu. Kada je završio osnovnu školu, odlučio je da nauči neki zanat. Vrednim radom i trudom postao je šnajder. Godinama se usavršavao, da bi postao zaista uspešan i cenjen u svom poslu.
Oženio se i dobio dve divne ćerke koje su mu podarile četvoro unučadi. Napravio je kuću u obližnjem velikom gradu i obezbedio dom svojoj deci. Neko vreme je živeo u gradu, ali se kasnije ipak vratio na selo, jer mu je tamo uvek bilo bolje i lepše za život. Celo selo ga je volelo i uvek je izbegavao konflikte. Svi su voleli da svrate kod njega u radionicu. Radio je svakog dana, osim nedeljom i praznicima.
Bio je druželjubiv, uživao je u društvu svojih prijatelja. Porodica mu je uvek bila na prvom mestu. Svoje ćerke, a kasnije i unučiće je naučio da pre svega budu dobri i pošteni, da porodica bude složna, naučio ih je skromnošću i da je život lep, da ga treba proživeti najbolje što umemo. Bio je ponosan pre svega na unuku i tri unuka. Voleo je i životinje. Po dvorištu se uvek šetala neka mačka koju je on krišom hranio, jer ih baka nije volela i uvek bi ih terala iz dvorišta. Svakog dana su dolazile u isto vreme i čekale starca da ih nahrani. Napravio im je i sklonište od kiše i lošeg vremena.
Svi su se iznenadili kada je osvanuo jedan prolećni dan, a starca nije bilo u njegovoj radionici. Zabrinuta komšinica je otrčala kod njega u kuću, međutim, njega tamo nije bilo. Njegova supruga je ostala sama i uplakana. Predhodne noći mu je pozlilo i hitna pomoć ga je odvezla u bolnicu. Niko nije ni slutio šta će se dogoditi. Ostao je to veče u bolnici, a ujutru se, kako doktori tvrde, bolje osećao. Doručkovao je, legao da se odmori i nije se probudio.
Na dan njegove smrti u selu je vladala tišina kakvu dugo nisu zapamtili. Suze su lile sa lica i niko ih nije krio. Muk koji je dugo trajao. Na dan njegove sahrane i nebo se rastužilo. Kiša je neprekidno padala. Nije bilo hladno, ali kiša je dugo trajala. Dok se selo skupljalo na groblju, jedan pas se ušunjao u dvorište starčeve kuće u kojoj nije bilo nikoga. Ostao je tu sve dok ga supruga pokojnog deke nije primetila. Ležao je ispred dekine radionice. Kao da je i on osetio prazninu i bol, i kao da je znao da je sada tu potreban. Iako baka nije volela pse, on je uspeo da se izbori za svoje mesto i ostao je tu. Ubrzo je i on dobio svoju kućicu, baš kao što je i deka pravio mačkama. Međutim, baka nikako nije mogla da se navikne na njega i uporno ga je terala, ali bezuspešno. Pas je postao član porodice. Unučići koji su dolazili kod bake u posetu su se brinuli o njemu. Bila je to draga kuca jer se pojavila niodkuda i to baš na dan dekine sahrane. Niko nije imao srca da ga otera.
I dalje je tu, u dvorištu stare, trošne kuće. Pas i baka grade jedno lepo prijateljstvo, baš kao što bi to činio i pokojni starac.
Kombinacija reči Vojvođanin i fašista. Odnosi se na starosedeoce Vojvodine koji žele da proteraju sve dođoše nazad na čuke sa kojih su sišli, što se ovim drugima dojmi kao fašizam. A nije. Jednostavno, ljudi su ponosni na svoju kulturu, istoriju, gradove, koji nisu mitovi već činjenice, i onda dođu neki čobani iz bosanskih džungletina da im prodaju ne znam ni ja šta, neko pijano busanje u grudi. Pa jebote, pobegao si iz rodne gudure zbog istih stvari koje bi sad da namećeš sredini u koju si utekao, u kojoj si spas pronašao i spoznao civilizaciju, pastirčino. Nezahvalno i licemerno. Vrati se natrag u svoju selendru ako ti ovde smeta, jednostavno je, ali pošto oboje znamo da se u taj pakao ne želiš vraćati, onda bar nemoj da sereš kako ste vi neki kuras.. Inače isti problem imaju i Srbi južno od Dunava sa kosovarštinom.
- Da mi nismo došli ovde, još bi bili selo sa dve ulice i prodavnicom..
- Kao ono iz kojeg si došao, a, hahah.. Ajde beži u kurac, majmune, nemoj da se zajebavamo.
- Vošisto!
Taj izraz se koristi za neverovatno glupog coveka.
-E matori, ja sam cuo da je Milan okin'o iz fizickog...
-Pa taj ti je toliko glup da je jednom gurao mesalicu groz selo da upali, mani ga se.
To je urbana legenda da studenti po studije ne peredu čarape,
no gi zafrljače na plafon i one se onako masne tu i zalepe.
Onda se one tako vetre i suše na sijalicu,pa kad se provetre i osuše,
samo otpadnu od plafon i padnu suve i provetrene na patos.
Studenti gi tad skupe sa patosa i obuvadu gi na noge.
Mi u selo to ne radimo.Ne zafrljačavamo čarape na plafon.
To nam žene i majke peredu u lavori i korita.
I svaku subotu kad se kupamo i dijemo u grad obuvamo čiste,oprane čarape.
Adekvatna mera prevaspitanja za omladinu po gradovima koja ne zna sta ce od sebe u zivotu. Traze neki stil u 17oj godini. Izgovore za svaku glupost koju naprave nalaze, opet, u tim godinama, svasta prozivljavaju u roku od nedelju dana iako za to vreme ne promene rutinu (kuca-skola-komp-kuca-skola-komp-...). Nacitani su i obrazovani, maksimalni doseg vaspitanja koji su doziveli od roditelja je kad im napisu na vratima "da nema pusenja u sobi" (ne drugari, vec oni) ili kad im otmu pivo iz ruku uz osmeh. A roditelj za to dobije: "Kucko, pederu, mars, ostavi me, aaaaaaaaaaaa...". Nikad nisu digli nista teze od kasike, cekaju da im svako sve odradi, mrsko ih podici dupe za bilo koju sitnicu, jer su toboze umorni i nije im na nivou da ista rade!
Ali dobar, jednokratni tretman otvorenom sakom, ukidanje pristupa Internetu i slanje na odsluzenje kazne u prvo selo, na...celo leto sljakanja, bi resio problem. Ne bi bilo tripovanja ni oko cega, naucili bi sta znaci zaraditi nesto, te pomuciti se da bi nesto ostvario i stvorio.
Priča za smarače koji se bave berzanskim transakcijama, kako bi istripovali da njihov život ima više smisla od života zabavljača. Da nas ubedi da su zabavljači samo svirači kurcu, da detetu ubije svaku želju da bude glumac, muzičar, da zabavi ljude. Cvrčci u duši budu automatski banovani za spemovanje života zabavom, a mravi dosadnjakovići neće ni dinar da daju na muziku! E, jebo život bez muzike! Bolje da umreš ko cvrčak nego da živiš kao mrav! Nije ništa radio. Šta bre koj kurac nije ništa radio? Pa je l' taj bestidni mali mrav misli da je lako da sviraš za celo selo? Da im pogodiš ukus? Da se keziš ko idiot i kad ti nije do veselja! A onda te još puste da crkneš...daj Bože bar raćiju da dobiješ da se ugreješ...i posle...ludi i depresivni cvrčci... Jok i neće kad su im tako lepo zavukli! Pravda za cvrčka! Mrave, dreši kesu i priznaj da bi se i ti sjebao da u životu nisi imao bar malo muzike!
