Poslednji u nizu čuvenih srpskih vampira. Iako nema toliku reputaciju kao Pavle Arnaut, Petar Blagojević i Sava Savanović, u jednom gradu je devedesetih pored svih ostalih strahova vladao i strah od vampira. Ali, stvarno. Svi meštani tog prigradskog sela, a i veći deo grada, su se zatvarali u kuće, stavljali beli lukac na vrata, pokrivali se trnjem i deljali kočeve. Čak je priča stigla u "Ipak se okreće" i u sleng tog kraja, a sve meštane tog sela danas zovu "Čece", sve u čast ovog vampira. Jedan uticajniji domaćin u selu je onako, valjda iz dosade, pustio buvu da se njegov komšija povampirio i da susreće ljude na moravskom mostu da bi ih zajašio i na njima prešo reku (kao to je bio jedini način da vampir pređe reku) i onda da ode u grad. Vampir se skrivao na tavanu ovog domaćina, na tavanu, na koji ni policija nije smela da se popne. Danas je od toga ostao taj nadimak, ta priča o liku koji je uspeo dobro da zajebe ljude, dovede televiziju tamo gde je tad retko dolazila, i naravno ostala je lepa pesma OK radio pozorišta:
Vampir u Zlatokopu...upada po kućama, nasmejanog lica!
Bilo koja osoba koja ima malo veći fond reči u društvu glupaka. Ta osoba verovatno ni ne zna značenje reči, ali glupoj masi to ne predstavlja neki veći problem, tako da može pričati bilo šta izazivajući divljenje prisutnih.
-Pa to vam je jedan digestivni sfumato pulsirajućih kultura, estetički eskapizam kao posledica mondijalnog konzumerizma. Prosto jedan monetarni, zašto ne reći montirani proces. -U jebote Joco, svaka čast!
Jak udarac kolenom u jaja, koji donosi momentalnu mudrost i prosvetljenje.
-Jao, ribo, što imaš dobru sisu! Tako bi te...AAAAAAAAAAA!!!! ///////5 minuta kasnije/////// -Dobro veče, lepotice, da li biste mi učinili toliku čast da mi dozvolite da vas častim pićem?
Italijanska obuća na vrhuncu popularnosti početkom dvadesetog veka. Odomaćena na području S.A.D.-a doživela je tu čast da postane globalni trend a uprkos tome očuvala originalnu formu i stil. Za razliku od ostale italijanske obuće betonjerke nisu lepe a sigurno nisu ni elegantne, međutim niko ne može da porekne kako su savršeno udobne do te mere da bukvalno stoje kao salivene, i to je srećna okolnost jer bi ih vlasnik vrlo teško razgazio, čak i kada bi imao vremena za to. Ipak, uprkos toj udobnosti, osobe sa imalo prisustva duha u njima će se osećati izrazito neprijatno tako da ih sebi niko ne kupuje već se po pravilu dobijaju na poklon, što je osobito zgodno jer ih je teško nazuti bez tuđe pomoći a još teže otići nekuda u njima. Još jedna loša strana je cena, iako bi se moglo reći da svako može da ih plati, takođe važi i zapažanje da vas nijedan jedini komad obuće na koji bi u životu naišli ne bi toliko skupo koštao.
- Laki, bjež' po mješal'cu, gazda poručio nove cipele za jednog od poslovnih partnera. - A neće mu to ići kume, onaj abez Đizo sjebo mašinu dok je izliv'o gazdi trijem. - E dajebeoca, pa kako sad da uslužimo čovjeka? - Ako smijem da predložim, mislim znam da nije po protokolu i sve to, al da mi njemu jednostavno vežemo kamen za kupus oko vrata? - I buć? - Buć. - Ma daj jes' normalan, ako nas vide oni Austrougari od prijeko smijaće nam se čitav Zemun sa sve Bežanijom i blokovima.
Neki gadan trenutak kada ljudi prosto izgube ono Liiiii u zivotu, kada postanu nadrkani, depresivni, kada od svega naprave problem, kada prestanu da se raduju, kada ih obuzme pesimizam, kada pocrkaju leptirici i ostala flora i fauna po stomaku, kad nesto jebeno crkne u njima i prestanu da nose onu divnu energiju "sve ce biti u redu". Necu, e necu!
"Jaoj...selimo se u novi stan...ko sad da zove sve te ljude i nosi sve te stvari...znas ti kakve su te obaveze...jos malo dete...uf..." "Ali, zeno, imas zdravo i zivo dete, selis se iz manjeg u veci stan u zemlji Srbiji, kreces nesto novo u zivotu posle toliko godina, pa to je bre... liiiii!!!" "Ah...videces...ti meni jako licis na mene kad sam bila mladja...ja sam bila sva tako dobra, i puna zivota, i studentima bih se stalno smeskala kad bi mi dosli na ispit, al' onda...odrastes..."
Neeeeeeeeee! Necu! Necu nikada da izgubim svoje liiiii! Liiiii, placaju me 25 dinara vise po dvocasu! Liiiii, stvari idu napred! 'Ajmo, pravimo zurku u stanu za koji dajem duplo vise para nego sto vredi! Radim duplo vise iz ciste filantropije, hip hip hurej! Bolje da me traze, nego da me nece! Pravim gluposti, osecam se k'o da mi je sesnaest! Boze, kakav skandal, svaka ti cast! Zivot cirkulise! Nesto se desava! Liiiii! Necu to da izgubim! Ja volim da nosim tu energiju, teska je ko crna zemlja, ali rove k'o mecka kad place i moze da se smeje dvajes minuta u kontinuitetu! I, jebem mu, voli taj zivot koji cirkulise i uvek ce o njemu moci da napise pesmu i napravi pricu za 25 dindzi!
Najgori ljudski mučenik. " Kome nokat ili dlaka nisu urastali ne zna šta je bol. " - Kaže naš narod.
1. Urastanje nokta: Najčešće nokat uraste na nozi, i to uglavnom na velikom prstu. Boli k'o u oku Zagnoji se, krvari, a ako odete da operišete kod doktora, iseče vas tako da svaki put kada pomislite na bolnicu osetite bol. Dok svi igraju fudbal u sali, vaše društvo vi pičite PES na kompu ili soniju. Taman kada pomislite da vas je prestalo, posle 3 mjeseca se opet vrati i udri Jovo na novo.
2. Urastanje dlake: Dlaka koja uraste na zadnjici, iliti dupetu. Veoma bolan proces, otvori vam se rana, krvari tako da vam ni always ultra ne pomaže. Ne možete da sedite k'o čovek 2 meseca, još ako vam u tom trenutku hirurg bude na godišnjem ili zauzet, onda ste tek u belaju. Dok hodate izgledate kao da vas je napala grupica maloletnih, napaljenih crnaca, biseksualaca. Uglavnom nastane kad se brijete na "određenom delu tela", ali može biti i samo od sebe. Izlečivo.
Svi vi koji niste nikada imali jedan od ovih problema uživajte u blagodatima života, a svim "iskusnima" odajem čast, jer znam kroz kak'e su muke prošli.
-Kako je dobro puniš, svaka ti čast! Moram kupiti dvije mašine zbog tebe dechko, imaš povišicu! -Thank you, mamu ti jebem onu američko kapitalističko izrabljivačku! -What? -Nothing, I just said you are very nice...
