Pojavom ekstremno brzih fudbalera, sportski komentatori bivše SFRJ su se više puta u toku meča ujedali za jezik, pa su tek onda krenuli oprezno.
- I lopta će završiti u autu...Binić!?!?! GOOOOOOL!!!!!!
............................................................................
- Da vidimo, ne, ne, biće to gol-aut...Binićć!?!?!?! GOOOOOLL!!!!
.................................................................................
- Hm, da vidimo, da l' je korner, il' je Binić?
Tema za pismeni u svakom polugodištu svakog razreda osnovne škole. Sastav koji je zajebao i Proleće. Pitanje na koje nevoljeni ministar prosvete i gomila nastavnika srpskog jezika pokušava naći odgovor preko đaka, njihovih roditelja, rodbine i komšija.
- Aj piši Ljubav je sve oko nas...
- Aj piši Ljubav je imenica ženskog roda...
- Piši Ljubav može biti čudnovata i svakakva kva kva..
- Piši Ljubav je kada...
- Piši Rekla vam moja mama, jeb'o vam pas mater, pitajte Marinu Tucaković niko od nas više nema ideju!
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Ono se zapitamo kada cujemo da Marija Serifovic ima decka.
Ovaj Slavko Kalezic, mozda misli da ce biti poznatiji glumac ako se pristeka uz neku pjevacicu,a mozda je decko jednostavno homoseksualac koji vise voli vaginalni otvor nego analni. Gore musko-dole zensko, sta ces vise.
A Mirza Soljanin (slika) - pjevac za koga jos niko nije cuo, mora nekako i on da se uvuce na scenu, prativsi trend poznatih pjevacica sirom svijeta "Pronaci cu bogatog dedu".Momak je sigurno mislio "Pa kad moze JK sto ja ne bih mogao?"
Pa to je ravnopravnost polova, ljudi!
Kaže se za izuzetno staru osobu.
Neša:”Batice, kol’ko godina ima tvoj deda? Vidim da pamti prvi svetski rat.”
Mare:“Gde znam brate, al’ skoro pa je zapamtio i Karađorđa!.“
Pitanje prosecne tezine za 200.000 u kvizu "Visoki napon".
Deki: "Koju recenicu je izgovo..."
Takmicar,(procitavsi sa Dekijevog pogresno okrenutog kartona): "Za ovaj trenutak je vredelo ziveti!"
Deki: "Ijaaao, ovo je netacan odgovor ali je nas takmicar, moj imenjak Dejan bio jako blizu.. U pitanju je recenica: "Zbog ovog trenutka je vredelo ziveti!" Kao sto vidite, u pitanju je padez, koji neopozivo menja celi smisao recenice, sa cime ce se naravno sloziti nasi gledaoci!!! Aplauz za mog imenjaka Dejana!
Takmicar: "Ali..."
Deki: "Ne vredi, munja je tako mocna, ne bira gde slogira, ha,ha,ha,ha..."
''Odgovor'' koji dobijaš od majke kad je teraš da ti brzo spremi nešto za ručak, a niti si nešto valjano radio, niti išao u školu, jedino si od ranog jutra boravio za kompom.
-Mama, daj nešto da se jede! Ajde bre, požuri, gladan sam.
-Što? Je l' si mi kopao pa da žurim?
Grafit koji je osamdesetih jasno govorio o naslednicima (ne)prežaljenog predsednika. Fenomenalna scena koja opisuje početak osamdesetih može se videti u filmu Balkanski špijun gde brat DJura dolazi u poseti sa nenadjebivim poklonima - toalet papir, jestivo ulje i njeno veličanstvo kafa.
p.s. nisam toliko mator i lud da se nešto preseravam o nekim dobrim stvarima onog vremena, ali ovi balkanski magarci (vodje) koji mole za vize i dozvoljavaju stoci da zauzme ama baš sve što se zauzeti može ne zaslužuju ni da ih se čovek postidi.
- Je li, matori, je l' i u vaše vreme bilo ovoliko ubistava, kriminala?
- Pa, uvek je bilo, al' se znalo ko to radi i ko to za dvajesčetri sata hapsi.
suptilni miks povredjene sujete u obliku poredjenja koje udara na najbazicnija osecanja samoodrzanja i estetike. (ima narocitu tezinu za musku polovinu populacije)
narucilac tornja u Pizi: ne mogu da verujem da si uspeo da ga napravis tako krivog! pijanduro! jel znas ti za visak i vodenu meru?
graditelj krivog tornja u Pizi: i kobasica je kriva pa je dobra...
narucilac tornja u Pizi: pa jeste...
U dečijim ligama u kojima se takmiče privatne omladinske škole fudbala postoji takozvano "treće poluvreme". Ono služi da bi roditelji netalentovane dece dobili priliku se hvale slikama svojih miljenika sa utakmice.
Deca koja učestvuju u ovom periodu igre nisu svesna da ništa što oni urade ne utiče na krajnji rezultat jer se računaju samo prva dva poluvremena i da su na terenu jer je to jedini način da vlasnici omladinskih škola fudbala navedu njihove roditellje da i dalje plaćaju članarinu.
Ovakva deca se navikavaju da im roditelji rešavaju probleme i neretko su nesvesna stvarne situacije u kojoj se nalaze jer od zlatnih rešetaka svog kaveza nemaju dobar pogled na svet.
Dešava se da ova deca kasnije, uglavnom pod uticajem sredine, dobiju nagon da pobegnu iz senke svojih roditelja i bez predumišljaja odbacuju svaku njihovu pomoć jer počinju da shvataju šta im ta pomoć donosi.
U koliko neko nikad ne dobije ovakav nagon, on će i u odraslom dobu ostati derište nesposobno za život, podložno manipulaciji, lako će nasedati na prevare i drugi neće imati puno poštovanja prema njemu. Za takvog čoveka kažemo da se vidi da je igrao "treće poluvreme" kad je bio mali.
