Smer prema kome se orijentiše nameštaj u kući.
„idi leči se“
Tačno ta rečIdi leči se2 definicije →
Ne filozofirati previše o životu, nego ga živeti.
- Burazeru, 'ajde sa nama večeras u klub. Idu i Srle, Tanja, Ana, Duki... celo društvo!
- Neee znaaam... Biće smaranje.. Onaj Duki će da smara. Nisam nešto... Ne znam...
- Ma, daj bre, šta tupiš? Opusti se bar jednom, ne lupaj glavu s glupostima.
- Pa najavili su i kišu..ne znam...javiću ti.
- Nemoj da mi javljaš, nego dođi.
- Videću. Nisam nešto raspoložen.
- Daj, živni malo čoveče, koji ti je? Večito izigravaš nekog mudraca. Jesi li ti čuo onu izreku: ‘Dok se mudri nadmudruju, ludi se nažive’.
Vrhunac prljavosti. Nema dalje. Tečni šampon se u dodiru sa ovom osobom dezintegriše. Nije moguće dokazati u kom agregatnom stanju se nalazi ovo šetajuće govno, ubica kiseonika i ozonskih rupa.
Bolje je udisati izudvne gasove pokvarenog trabanta nego stajati u blizinu ovog bića. Najgora moguća fekalija, nasatala taloženjem naslaga ustajalog, višegodišnjeg znoja, loja i ostacima od brisanja bulje do pola, Iva toalet papirom.
Gej. Ukoliko ste onako građanin sveta pa volite taj izraz.
Peder. Ukoliko ste ponosni stanovnik brdovitog Balkana.
Lik koji voli da se spava u guzu na jeziku onih prvih.
Lik koji voli da se šuri u plinaru na jeziku ovih drugih.
Kako god da okreneš isto ti se 'vata.
Izraz je počeo da se koristi najviše posle filma Gospodar Prstenova, posle kog se i omasovio žanr epske fantastike i mase su prvi put videle kako izgledaju vilenjaci.
Plavi, nežne kože, flafičasti, feminizirani, baršunasti, gipki, ženskasti i koliko god da u nekoj sceni filma vilenjak surovo ubija horde neprijatelja, opet nekako sve to deluje pederski ili ako hoćete, gej i stvarno deluje kao fantastika.
Uvek kada se pojavi vilenjak u sceni nekako ga je lakše zamisliti kako vozi rolere nego kako tamani horde neprijatelja, a kada bi se dva muška vilenjaka poljubila, delovalo bi kao lezbo film.
Baš gej rasa.
Aragorn: Pogledaj ka istoku Legolase. Vatre se dižu. Sauronovo oko se okrenulo ka Gondoru.
Legolas: Da, ali pogledaj u zvezde i kakav divan kontrast baca svetlost od vatri na noćnom nebu.
Aragorn: Moramo se spremiti za krvavu bitku koja predstoji.
Legolas: Možda nam je ovo poslednji dan života znaš. Valjalo bi to iskoristiti.
Aragorn: Na šta ciljaš? Sa vama vilenjacima čovek nikada ne zna.
Legolas: Pa mislio sam malo, da pridržim tvoj mač, ako me razumeš.
Aragorn: Pa evo ti mač, ali koji će ti đavo kada imaš tvoj luk i strelu. I juče si tražio od Gimlija sekiru da držiš. Čudni ste vi vilenjaci skroz.
Legolas: Au bre koje ste vi svi sirovine idem da spavam. Daj mi onu veliku sveću tamo.
Aragorn: Evo ti sveća, šta se ljutiš odmah kao neka žena.
Rečenica kojom se završava razgovor kad pozovete pogrešan broj u 2 uveče.
Kladionica iz kraja. Dvoje, eventualno troje radnika, 15ak standardnih ljudi koji tu bleje i gazda koji pokušava da nedostatak prostora, inventara i obezbeđenja nadomesti „kvalitetnom uslugom radnika“...
Prosečna subota/nedelja
Dežurno zakeralo: Opet vam je zamrljano ovo ovde u listi! Ništa ne vidim, a dao sam vam 20 dinara za ovo! Vratite mi novac! Daj mi onu knjigu utisaka, sa' ću da napišem da je ovo najgora kladionica u gradu!
Radnica: Dobro, izvinite, evo vam novac nazad, znate, te štamparske greške su česte...
(U sebi: Jedi govna, pederu, idi negde drugde kad je ovo najgora kladionica u gradu, taman jedna budala manje meni na vratu)
Dokoni penzioner (daje svežanj papirića A8 formata, svaki sa obe strane podeljen na četiri dela; u svakom od njih upisano po četiri meča, na svaki tiket stavlja minimalnu uplatu): Ćero, otkucaj to, odo' ja do pijace, taman ćeš da završiš dok se ja ne vratim.
Pola sata kasnije se vraća, uzima tikete i listiće.
Radnica: To vam je 530 dinara.
Penzioner: Nemoguće! Ja sam izračunao da je 520! Sa' ćemo zajedno da izračunamo, daj to sokoćalo (digitron). E! I na ovom jednom tiketu si mi promašila! Treba više, a ne manje poena!
Radnica: Naravno, evo odmah...
(U sebi: Umri već jednom)
Dežurni lovator (donosi na isplatu tiket od 45.122 dinara): Eee, pošto si mi ti uvek talična, evo ti kupi sebi neki sok (ostavlja bakšiš od 22 dinara)
Radnica: Hvaaaaaaaaalaaaaaaaaaaaaa komšijaaaaaaaa
(U sebi: Idi kupi mi ti sok za 22 dinara, pička ti materina)
Dva dokona klinca od 13 godina (donose 20 listića sa po 16 mečeva, svaki za 30 dinara): Ovo da nam otkucaš, rekao gazda da možemo da igramo tikete, a poker ne smemo.
Radnica: Dobro, daj ovamo...
(U sebi: Dabogda noge izlomili, majku vam vašu, samo mi još vi trebate)
Lokalni dripac (uključuje slot za 50 dinara, seda i posle 5 sekundi lomi staklo): Šta je bre ovo, pička vam bre materina! Oćete da vas sve pobijem ovde mamu vam vašu! Što je ovo namešteno, a, a? Je l' znaš koliko sam ja para ovde ostavio, a dobio sam znaš šta? Kurac sam dobio! Reci onom tvom gazdi da ću da mu jebem mater, znaš! (šutira kantu za đubre i izlazi. Kad se gazda pojavi, šeni k'o kuče)
Tatin sin – rugoba, umislio da je Matt Damon: Ooooo, što smo lepi danas.
Radnica (u trenerci i duksu 4 broja većem, mrko): Hvala
TSR: Jeeee li, a što se ti nekad ne našminkaš malo, ovo ono...?
Radnica: Ne, nisam ja u tom fazonu...ne šminkam se uopšte
(U sebi: Jeste, za tebe i ovu gomilu paćenika ću da se šminkam, baš mislim. I haltere da obučem možda?)
Lik iz kraja (po troje maksimalno u toku dana. Dolazi da naplati 1000 i neki dinar): E, šta ima? Evo zadrži ovo (ostavlja 50-100 dinara)
Radnica: Hvala
(U sebi: Bog ti pomogo)
Stidljivi udvarač: Zzzzzzdravo.
Radnica: Zdravo.
SU: Paaaaaaa ovaaaaaj...mmm...kako si?
Radnica: Super. Šta 'oćeš?
SU: A?
Mu(c)(v)anje se nastavlja dok ga ne prekine...
Blejač iz kraja, inventar kladionice (komada 5-8): Ej, de si. Daj mi otkucaj ova tri tiketa, na sve stavi minimalno, kol'ko beše, dvadeset?...
(Radnica, u sebi: Je l' možeš jedan jebeni dan da odeš u neku drugu kladionicu???)
Blejač:...i dođi posle da igramo karte, kupili smo sok i čips.
(Radnica, u sebi: e, živ bio za ovaj čips)
Na kraju radnog dana, dolazi gazda...
Gazda: Mh, ko je uzeo 3000 dinara, kakav je ovo tiket? Zašto nisi rekla da ne može? Ovo su neke nameštaljke, garant, kako to da su danas došla čak tri tiketa veća od hiljadarke? I zašto je ovde nered? Ne možeš samo da isprazniš pepeljare i pobacaš đubre i usisaš i oribaš wc i vratiš stolice na mesto, moraš da obrišeš stolove onim sredstvom što sam ti doneo, i da opereš sve prozore bar na svaka dva dana i nekoliko puta dnevno da lepo uglancaš ekrane na svim televizorima...to ti je deset posto od plate za ovaj mesec. E, da, što se tiče povećanja plate, za 3 meseca ako se posao popravi dobijaćeš 500 dinara više.
Radnica koja ima kući dvoje dece i nezaposlenog muža: Naravno gazda, nikakav problem, uvek ste bili fer i pošteni. Izvinjavam se za nered, neće se više ponoviti
(U sebi: Jebo ti pas mater, dabogda deci lekove kupovao od ovog što mi skidaš)
Radnica koja ima ikakvih šansi da nađe drugi posao u skorije vreme: Ma sagnite mi se i ti i ona gomila idiota koju trpim ovde za 200 evra mesečno i poljubite me u dupe (gađa ga ključevima i izlazi lupajući vratima. U sebi: peva)
Omiljena i pomalo zastarela doskočica osnovaca i lokalnih provokatora kojom pokušavaju da vas nasamare i izvuku po koji osmeh na licima prisutne publike,pri čemu ostaje samo obična pošalica sve dok vaš odgovor ne glasi "Samo se zamagle prozori". U datom trenutku postajete "obeleženi za smrt" i sve Sigalove veštine vam neće pomoći da se izvučete iz ralja vazda ismejavački nastrojene okoline koja je samo na to čekala, a pošto je napad najbolja odbrana jedini spas je u traženju novog žrtvenog jarca kojem ćete ustupiti rezervisano mesto na stubu srama istom merom koja vas je na to mesto i dovela.
Ono što kladioničarima preostane kad se završe sve jače lige.
- 'Ajde, brate, šta siluješ više, nema šta da se igra...
- A bejzbol? A Japanci? A trčanje za sirom!?
Zabuniti se, ali toliko da ne znaš ni kako se zoveš. Zapucana osoba se može prepoznati po tome što na jednostavna pitanja odgovara otvaranjem i zatvaranjem usta, kao riba na suvom, a očima toliko šara levo - desno da očekuješ da joj svakog časa ispadnu iz glave. Naravno, mogućnost dobijanja smislenog odgovora od zapucane osobe je jednaka mogćnosti Jelene Karleuše da otpeva "Zajdi, zajdi".
Četiri ujutro. Marko se nacvrcan vraća kući. Usput se sretne sa Draganom.
- Dragan: E ćao! Kako bilo u gradu?
- Marko: Bilo dobro, malo smo cirkali, bila dobra muzika. E idem da spavam, jedva gledam.
- Dragan: 'Ajde laku noć. E samo da te pitam šta je u petak rekao matematičar, koje oblasti idu za kolokvijum?
(Marko otvara i zatvar usta tridesetak sekundi. Dragan bezuspešno pokušava da prati njegov pogled i na kraju odustaje.)
- Dragan: Šta si se zapuc'o tako, nisam te pitao da mi rešiš zadatke! Hajde idi spavaj, čujemo se sutra pa ćeš mi reći.
Praviti se da si tužan da bi zbario nešto.
Ona :
-Jao, kako su ti tužne oči! Jel' to zbog neke devojke?
(u sebi) : Možda ću ja moći da ga razveselim.
On:
-Ma nije...onako...(i dalje tužan)
(u sebi): Ahaha, ala sam je izvladogeorgeisao!
