Jedna od najgorih pretnji iz detinjstva koju upucuju roditelji kada preteras sa bezobrazlukom u tudjoj kuci ili na javnom mestu. U prevodu znaci:,,Olesicu te od batina,skote mali, samo ako se uskoro ne smiris!,,
„idi kuci“
Tačno ta rečIdi kući1 definicija →
Prva rečenica koju kažemo sebi ujutru kad smo polu živi na putu do škole/posla, a i ostalima oko nas, a isto to i čujemo od njih. Kada dođemo kući, ta želja nestane, kad se dokopamo naše stolica na kompjuteru, i odmorni smo, kao novi.
08:05
-Jao brate, kako mi se spava, kako ću da se naspavam danas kada budem došao kući, jao pa nema da ustanem...
-Isto brate, ne mogu više, jebao me WoW, legao u 4 ujutru, radio instancu, PVE, PVP...
-Šta god...
14:05
-Spavaš?
-Ma jok, vukajlja...
-Standard, nego trebaš mi nešto...
-Spavam, spavam...
Rezac,sestar,trougao i razna druga skolska pomagala koja klinja ima kad mu neko zatrazi na casu,ali kuci.
Radim taman toliko da se žena ne dere na mene.
' Go to your room! '
Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.
Nju Hejven, država Konektikat
- Mama, tata...Ja imam nešto da vam kažem...
- Reci Džesika, dušo. Slušamo te...
- Pa, ovaj...znate...Ja sam danas slupala korvetu koju ste mi poklonili za 15-ti rođendan pa sam izgubila svoju MasterCard karticu sa neograničenim limitom; pa nisam išla u školu već sam bila kod drugarice Džoudi pa mi je njen tata dao da pijem pivo i milovao me između butina; pa se meni to dopalo pa sam spavala sa njim; pa sam u povratku kući na putu naišla na nekog krupnog crnca koji me je zamolio da ga povezem pa sam ga povezla; pa sam stavila njegov penis u usta i veći je nego onaj od Džoudinog oca.
- Go to your room, Džesika i razmisli dobro o onome što si učinila...!
- Ok. Kad će večera – I 'm kind of hungry...?
- Zvaćemo te da siđeš, Dži...
Beograd, država Srbija ( sa Kosovom, naravno )
- E, ćale, slušaj...
- Šta je, bre, džukelo...?!
- Ćale, ovaj...ne znam kako da ti ovo kažem...mmmmhm...
- 'Ajde, bre, šta se izmotavaš?! Je s' don'o ono pivo što sam te posl'o...?!
- Pa, ovaj...jesam...al' , jebiga. Slučajno sam razbio jednu flašu, ćale...Mis'im, izvini, stvarno nisam namerno, keve mi...!
- Ženoooo!!! Donesi mi brzo ONAJ kaiš, sa ONOM kopčom!!! Ovaj mali nam je opet napravio štetu!!! Saću ti jebem milosnu mamicu ja...!
Pandan onoj staroj narodnoj "Dobar kurac - mir u kući", morao da nastane poslednjih godina zbog globalne legalizacije lezbo brakova.
Primjer onoga nolifera bez neta i fb, kad krene da prosipa neke gluparije jednostavno mu kazete da ode kuci da se uloguje.
Predlog koji se čuje s vremena na vreme kad društvo primeti dežurnog smarača kako im se približava.
Retko se praktikuje doduše, najčešće ljudi stvarno i odu kući.
- Jao, eno ga pijani Mića, sad će da dođe ovamo da nas davi, aj se pravimo da idemo kući pa se vratimo kad ode?
Predmračak je, a na putu kući iz škole si ostao na terenu da igraš klikere sa drugom decom. Sada se u vazduhu čuje majčin glas koji te doziva i sugeriše da ne zaboraviš torbu i činjenicu da ćeš tobiti batina što nisi iz škole došao pravo kući.
Čuju se njen glas i zveckanje klikera u zakopčanom džepu treneke ili prsluka dok trčiš kući, uzvikivanje i negodovanje dece jer im ne daš da povrate ofuljene staklence i mermerce, graja pridošlih pijanaca kod dragstora, lavež pasa na biciklistu, motor kola i traktora..A najglasnije od svega čuje se tvoj pobednički osmeh kroz celu ulicu jer si bogatiji za četrdeset devet klikera, i batine će ti pasti lakše nego inače, dok stariji gospodin mrmlja u bradu kako ćeš biti čudan, slušati pink floyd i raditi kao čistač.
Ali taj osmeh i zvuk ni danas ništa ne može da oduzme.
Postoje situacije kad intuiciom dolaziš do saznanja da u kući nema para iako ti to niko nije rekao.
Kada stari sazove porodični sastanak da se utvrdi ko troši više od 3 listića na brisanje guzice.
