Isečci od par rečenica pažljivo izabrani od strane izdavačke kuće i odštampani na koricima novih izdanja ne bi li bustovali popularnost, pa samim tim i prodaju dotične knjige. E sad, problem je što te rečenice ostavljaju utisak da su autor i kritičar toliko bliski da su kao klinci jedno drugom piškili u gaće, a da nije nemoguće da se razmena telesnih tečnosti nastavila i u zrelijem dobu, sve do dana današnjeg. Jebiga, šta drugo zaključiti kada pročitaš kritiku koja te natera da pomisliš da u rukama držiš u najmanju ruku novu Ilijadu? Pisac i delo se obasipaju takvim epitetima kakve ne bi upotrebila ni rođena mu keva, a ti si, dragi čitaoče, ako ništa drugo barem dobio efikasan lek protiv zatvora.
Mary Beard, SPQR, London 2015.
Da su drevni Rimljani imali Meri Bird, još uvek bi imali svoje carstvo.
- Neki tamo, Daily Mail
Apostol Luka, Jevanđelje, s.l., s.a.
Luka je tako dobro odradio posao, da je malo falilo da odustanem od pisanja svoje verzije
- Apostol Jovan, Apokalipsa
Marijana Mateus, 59 tehnika pušenja koje garantovano donose vilu na Tasosu, Beograd 2017.
Ogromno iskustvo autorke je u ovoj knjizi pretočeno u veličanstvenu prozu, napisanu jednostavnim i dopadljivim stilom. I Maki, one gaće što sam onomad zaboravio kod tebe možeš da baciš, kupio sam druge.
- Albert Nađ, Sportski žurnal
Bord snobova. Buljuk likova na Kopaoniku koji ne skijaju, ne voze bord.Sede u kafićima da vide i budu viđeni.
Eto nama naše Marijane Mateus.
Nepojmljiva osoba (stvar) koja svojom pojavom narušava mir jednog društva.
-Književno stvaralaštvo Marijane Mateus.
S. O. S. rečenica koju devojke koriste kako bi izbegle konverzaciju sa dečkom koji ih smara.
Izgovor, koji kao 'ladan tuš deluje na pripadnike muškog pola, jer fala Bogu, ni oni nisu više tol'ko naivni da ne kapiraju da ih dotična tera u peršun.
facebook chat:
Šomi Casanova: E, ćao, šta se radi? ;)"
Marijana: "Evo ništa, smaram se gajbi. Ae kuckamo se neki drugi put, zagoreće mi ručak, a moram i zapršku da stavim."
Šomi Casanova: "Misliš, treba da opereš kosu?"
Marijana: "Pa da, na to sam mislila :) ne ljutiš se?"
Šomi Casanova: "Ma joook ;)"
Magovi humora i dobrog provoda koje se vode ''Žurka počinje kad mi dođemo hehe''. Njihove akcije i spike su nenormalno dobre i pre svega lude, divlje i originalne tako da je alkohol nepotreban kao jezička genijalnost Marijane Mateus.
Oni nemaju običan dan nego avanturu, kao deca u reklami za Barni. Ne idu u opštinu da predaju papir koji im fali za legalizaciju nego da se ispričaju i slatko nasmeju sa nadrkanom radnicom koja muči muku sa soliterom. Ne idu nazad u pekaru da slasno opsuju ženskog roditelja pekarki iz Rumunije koja je uvalila melenački jogurt čiji je rok istekao pre sedam dana nego naprave Jogurt kiflice, dok na poruke Parking servisa odgovaraju sa ''Evo dolazim :-)))''
-Izvolite devojke?
-Hihihi. Dajte nam tri martinija, samo sekund, 125, 130, 145...ne ipak tri bambusa, martini nije in ove sezone pročitala sam u vogueu a bambus je elegantno pićence koje...šta ponela si samo pedes kinti, znači, 195, 196... ma daj tri kisele pa nek ide život, i ovako smo lude bez... PA KAŽE, ALKOHOLA POPLAVA!
Burazer od tetke Marijane Vutrinić. Lik koji je bio dželat mnogim ljudima na ovom svetu. Najpopularniji lik u blokovima, parkovima, uglovima, dok je bio najomraženiji među pandurima, u školi i na javnim mestima. Samo su se hrabri družili sa njim. Čovek koji je izvaljivao neke fore, koje su i danas ostale upamćene međ' širom omladinom. Vremenom je propadao sve više i više, te je počeo da se druži sa konjićem. Ostao je legenda svuda u svetu. Priča se da švrlja trenutno po Amsterdamu, gde je mejn atrekšn.
- Ćale saće bane Vuja do mene.
- Koji Vuja?
- Ma ne znaš ga, Vuja Duvić.
- Eh sine, kako ga ja ne znam. Sedi da ti tata priča nešto. Sećam se kao da je juče bilo, ja i ortak sa Vujom u Zadru šesetdevete, ceo Zadar se puši od nas... Nemoj samo puno da zadimiš i kloni ga se, veruj mi on je jako...
- Ali tata Vuja je odličan đak. I u Petnici je bio.
- Zaboravi na ono što sam ti rekao :poker fejs:
Žena odgovorna za propast srpskog fudbala, kakav Terzić, kakav Karadžić, kakva fudbalska mafija, ona nas je upropastila. Žreb za SP 2006 u Nemačkoj, iz ko zna kog razloga SiCG se našla u specijalnom šeširu i mogla je da ide u jednu od 3 grupe, najlakšu sa Meksikom, osrednju sa Brazilom, i grupu smrti tj. najtežu grupu sa Argentinom, Holandijom i Obalom Slonovače. Osoba koja je trebala da izvuče kuglicu i odredi nam sudbinu bio je nama dragi srpski zet Lotar Mateus, međutim lepa Hajdi odlučuje da uzme stvar u svoje ruke, oće i ona da vidi kako se to radi, svi butaju kuglice, samo njoj ne daju, Lotar kao pravi džentlmen prepušta joj tu čast i Hajdi nas posla u grupu smrti.
Evo šta se desilo jer je Hajdi izvukla kuglicu:
Srbija nesrećno gubi prvu utakmicu od Holandije, svi kritikuju Iliju Petkovića za defanzivnu taktiku (a nije im smetalo što smo 2 godine bili bez poraza upravo zbog te taktike), Ilija pod pritiskom odustaje od defanzive i rešava da se otvori, a zna se šta se desi onom ko se otvori, napune ga. Tu selektor menja prezime u Šestković, izgubili smo i utakmicu sa Obalom Slonovače, i završili kao najgora ekipa na SP.
Evo šta bi se desilo da je Lotar izvukao kuglicu:
SiCG upada u grupu sa Meksikom, defanzivnom taktikom lagano prolazimo grupu i stižemo do finala, kao Grčka na EP 2004, u finalu Zidan umesto Materacija glavom nabada Gavrančića, a umesto Grosa pobednički penal postiže Mateja Kežman i SiCG postaje prvak sveta, inflacija naglo opada, smanjuje se nezaposlenost, postajemo članovi EU, Milo hoće da poništi referendum o nezavisnosti a Koštunica mu ne da, Tači odustaje od nezavisnosti Kosova, Srbija postaje fudbalska velesila...
Kao što napisah Hajdi nas je upropastila, dosta vremena mi je trebalo da prestanem da je kunem, ruka joj otpala dabogda...
Muzicki pravac nastao u Srbiji krajem osamdesetih, pocetkom devedesetih. Dok je u Britaniji harao hevi metal, u USA glam metal, mi smo imali Turbo metal folk. Originalni osnivac ovog pravca je legendarni narodnjacki kompozitor Zlaja Timotic, koji je poznat kao veliki ljubitelj hevi metal muzike. Medju prvim eksperimentima ovog kompozitora bile su Vesna Zmijanac, Mira Skoric, Dragana Mirkovic, Maja Marijana i dr. Pesma turbo metal folka moze da se raspozna po zajebanom gitarskom riffu i solazi, koju obicno na plejbek odradjuje neki maneken koji izgleda kao Steve Vai.
Ovaj pravac je dostigao i svoju kulminaciju u Industrial Metal Folk. Njegovi zacetnici su Indira Radic, Aca Lukas, Sejo Kalac i dr.
Endemska vrsta nasih prostora. Naime, rec je o vrsti koja je karakteristicna za podrucije Balkana i oblasti koje naseljavaju seljaci odbegli sa ovih prostora, bez osnovne skole, cije je zaposlenje uglavnom pranje klozeta u Nemackoj i Austriji. Pripada redu grabljivica. Hrani se ispranim umovima folkera, medijskom paznjom i skandalima. Za svoj opstanak bori se napadanjem slabijih jedinki svoje vrste( vama poznate kao Stoja, Maja Marijana, Tina Ivanovic). Lako cete je prepoznati(hermafrodit, veoma istaknute silikonske njuske, dugih nogu, sa prednje strane uocljive su dve velike lopte koje prete eksplozijom) , jos lakse primetiti ( ispusta zvuk koji uhu normalnog coveka veoma smeta, nesto izmedju pistanja i zavijanja ) i najlakse pomesati sa Lady Gagom, srodnikom sa drugog kontinenta.
Kako se odbraniti?
Posto endemske vrste ne smemo ubijati, najbolja odbrana je ignorisanje i bezanje kad god cujete nesto ovako:
Ja vise nikada necu da spavaaaam,
jer kada spavam ja gluposti sanjaaaam,
i krvna slika mi je losijaaaa,
i zato zivela insomniaaaa...
I lice je sveeeze,
i stari se teeeze
sedam noci kad se povezeeee...
ili:
Napraviiii mi sina pod svetlima kazinaaaa...
ili:
Nocu te zovem uzdisem i cutim, onda ti vrlo brzo slusalicu spustim, iz tasne crnu olovku ja vadim po zidu pisem sta cu da ti radim, a ujutruuu na tvoj cu dzip da zalepim svoj mali lilihiiippp...
Opasnost je svuda oko nas. Cuvajte se ove vrste.
Marijana. Vutra, džeja, majmun. Majmun, od kojeg je sve krenulo. Naime, u srednjoj se, jebiga, duvalo. Donese neko knjigu ''Mi djeca sa stanice Zoo'', čuj mene dop, Zoo, pa se na njoj mrvi. Baš u to vrijeme je sa mojom ekipom iz razreda ponekad zabadao mlađani Džomba. Sjede on tako jednog dana sa nama, naruči kratež sa mlijekom, zatraži od konobara jedan šećer, popi ga, kaže lijepo mu to tako kad se spuši, i ispriča nam priču čiji najmanji mogući sažetak reče da se u banjalučkom sa uskim asortimanom Zoo vrtu nalazi ženka majmuna, imenom Nataša.
Tako se Nataša ubaci u upotrebu, zbog te jednostavnosti koja je krasi, čuj, Nataša.
-E, jesi sam?
-Dap.
-Pristavljaj vodu, kontamo ja i Nataša upasti na kafu, ono.
(12, 7 minuta kasnije)
-Ne mogu se izuvati, nove patike a treba mi sat vremena dok uglavim nogu svoju debelu u njih.
-Ebonjaro debela, :pljas po dupetu:.
-De jarane. Nego, imaš ajvara?
-Imam.
-Boli me kurac.
