Izraz koji se koristi kada se opisuje strmina u nekoj od vukojebina i čest argument u prepucavanju navijača nižerazrednih fudbalskih klubova.
- Vama bre teren tik uz crkvu pa nas pop maleriše zvonjavom dok publika pada sa brda pošto nemate tribine.
- Ma nemoj, a vama se teren lomi od centra igrališta na obe strane, tamo bre i ovce pasu pod ručnom, pa kad su naši u napadu naš golman Rajko ne vidi nijednog igrača, ali srećom tu je centarhalf Borivoje koji stoji na centru i indijanskim pogledom prati situaciju i obaveštava Rajka :
- Rajkooooo....evo ih...dolazeeeeee...
Ili Vukojebina, služi kao dobar izgovor za nekažnjeni sex sa divljim ili domaćim zvijerinjem.
- sramota je ljudi ovo što radite..
- jes, ali zašto ne prošetate malo po ovoj prelijepoj prirodi?
Ratni poklič svakog društva drvoseča iz srpskih vukojebina i nacionalnog tima u trulim kobilama i bacanju kamena s ramena. Posle ovog uzvika često dolazi do plača i urlikanja.
-E, društvo, opsovao sam Đuri iz Radenkovca traktor. Eno ga ide i nosi pijuk, 'oće da nas kolje.
-Šta bre? Kakav Đura?! Jebem ja njemu i traktor i FAP, KUJ SME NA NAS?
*
-Jebem vam sitno žito, sad cu da vas zgovnim.
(aaaaaaaa, beeeež'teeeee... )
(U narodu mozda poznatije i kao vukojebina) svako mesto od koga ti do centra grada treba od pola sata-40 minuta pa na vise..
Gore i od vukojebina. To je ustvari stari plac koji nam je potreban pa idemo na njega posle 20 godina.
-Eeeee znaš šta brate, planirao sam da napravim kuću.
-Gde?
-Pa znaš da imamo onaj stari plac, tamo u Trešnji.
-Aaaaa tu pa ne znam baš.
-Što?
-Pa znaš kako brate pošto nismo dugo bili tamo, sad se napravila divlja deponija.
-Na moj rođeni plac? Pa kako je to moguće?
-Pa bacio jedan seljak mrtvu svinju i ovi ostali svi za njim, zovu ga još i prcalište za zmije. Bio sam ja juče.
Napuštanje gradskog smoga u korist čistijeg i bezbojnijeg vazduha selendri i vukojebina. Interesantno kako se ovaj izraz nikad ne koristi za češće migracije u kontra smeru.
- E ljudi idem nedelju dana na kampovanje. Znači opuštencija, bleja i mala promena vazduha.
Baš baš baš zabačeno mesto, kralj svih vukojebina.
A: A gde ti živiš?
B: U Pizdincima!!!
A: Aham, a gde je to?
B: To ti je Bogu iza tregera i još dva metra levo!
Malo dalje od one priče iza sedam brda, mora, gora gde aždaja u pećini živi. Ekstremna vukojebina, mesto gde basne postaju stvarnost.
- Pike, kako bilo kod rođaka u Bosni?
- Ne znam kako da počnem. Ono kad bi Memedović video svršio bi istoga trenutka.
- Toliko prirodno?
- Čoveče, moj deda još misli da je Tito živ. Nema struje, vode, toaleta, autobus dolazi jednom u dve nedelje, pustoš bre!
- Kako žive u tim uslovima?
- Žive. Navikli da se muče. U jednom trenutku sam počeo da verujem, da tamo medved stvarno poštu nosi.
Poslednja stanica, dve babe, deda, ker i mačka. Život iz mesta otišao u trafike, dragstore i iznajmljene garsonjere, a smrt ih još uvek traži. Vulgarno rečeno- vukojebina.
-Gošo, u frizersko te oko ljubim, 'el se navukli Šiptari dole kod tebe u Trgovište?
-Ma de be, prvog Šiptara mož' da vidiš tek na šeset kilometra odatle, u Bujanovac. U Trgovište ti se autobus okreće i vrća nazad. Na tamo ima samo Bugari.
-Znači i Šiptati begaju?
-Begaju u kapu im se heklanu poserem, nego, 'el da šišam k'o uvek?
Vukojebina. Mesto toliko malo i nebitno da se ne unosi ni na topografske karte. Isto što i Pičkovac na Mlavi.
- Odakle je ona mala što si je smuvao?
- Pa ona ti je iz jednog mesta blizu Gornje Batočine, istočno od...
- Auuu brate, znači iz Velike Male kod Gornje Donje a? Bolje beži, te se udaju do dvadesete...
