Zakletva koja se daje nakon prve romantične noći sa novim dečkom koji, jelte, ima mali kurac. Ali, baš mali. Kure-mure...
Dušanka (54): I, pričaj bre, šta bilo? Nikolina (22): Kako je Dalibor samo pažljiv i nežan... ah, kakva prelepa noć... još smo potrefili i mesečinu... Dušanka (54): Ma, pile tetkino, pričaj... neki šamar ovo-ono... Nikolina (22): Oh, majngot tetka. Soba je bila posuta crvenim ružama, gerberima i hrizantemama, a bilo je jedno i 15-16 mirišljavih sveća, a saten je bio roze, muzika sa festivala ''Medena srca''... Dušanka (54): E, horti kultura me ne interesuje, kak'i mu je alat? Nikolina (22): Iju tetka, kako si perverzna, hihih... pa ono, mislim... Dušanka (54):Aha... :razmišlja u sebi: E, moja deco, cccc, kad bi ste vi znali kako jebe moj čo'ek i kakvu močugu ima, ne bi ste vi puštili sveće da gore za džaba, nego vosak malo da kaplje na telo da ti da žišku da poludiš, pa kad te pljusne po guzicu il' lupi sa kocem za paradajz... a uz sve to piči Mašinka Lukić... eee, kad se samo setim, pa ono jedared u njivče... Nikolina (22): Posle smo se istuširali i ... tetka.... tetka... vadi ruku iz gaća dok ti pričam.
Simpatična potreba našeg naroda (a vjerovatno i drugih) da u trenucima najveće nesreće i tuge šaljivim komentarima pokušaju da izmame osmijeh na tuđe lice. Oni će, skoro svaki put, kad se nešto loše desi, prokomentarisati to kao nešto potpuno suprotno, zbog čega će se sagovornik ili obradovati ili beskrajno rastužiti. Doduše, češće će se obradovati, ipak smo to mi, naviknuti da se nesreći smijemo u facu. Bitna stvar je takođe da ti komentari nikada nisu zlobni, već u 99% slučajeva sa ciljem da oraspolože nekoga.
:kiša pljušti: - Jebem ti život i kišu, samo što mi se veš osušio, pu jebem ti jesen, i sve, sad ga moram ponovo prat', ma marš u pičku materinu! - O, komšinice, šta'š ti napolju po ovom suncu, izgorićeš k'o lila, ulazi u kuću! - :sddfhgdhgdhdfgdhgd:
- Jebiga, rekao je da moramo da se iselimo do sutra, već je našao novog stanara, idemo kod mojih, pa ću probat' tamo neki posao naći.. De, nemojte me tako gledati, biće sve okej. :nailazi drugar: - O, Markane, to se za more spremaš? Vidi vidiii, a sve se nema. Ja mislio ti skroman čo'ek! Neka, neka, tako i treba, samo udri! - :sjfdhjdfgh: Oho, 'odi vam da ti pokažem ovu moju pušku iz rata, ev' nisam je još spakov'o, da vi'š kako je lijepa! - Ne, nemoj mi prići.. Aj, uzdravlje.
Osoba s kojom ne možete progovoriti dvije normalne riječi kako treba. Kod njega je šala zakon broj 1.
-De si, brate, nisam te vidio 100 godina?! -Eee, tu sam, malo ganjam koke, zaboravio sam na vas pajdaše. -Pa ima li šta na belegiju? -Ma joj, jedna me cura ono pravo zeza. Prošla je kroz moje srce k'o krava kroz žito. Razvalila me. -Hahaha. Joj, brate, kralj si. Nego, kako fax? -Dobro je, hvala Bogu, ne miče s mjesta. -Ozbiljno, kako ocjene? Hoćeš očistit? -Ma očistila je mama sve, sine, znaš kako žena radi. Mete k'o luda. -Mene se uhvatio zezat. Jesi duhovit. -Misliš kasperast? -Nema od tebe hljeba, kako ja vidim. Mora da si pao sve što se moglo past. -Ma mrze me profesori. Onaj Fazla me neki dan istjera s predavanja, a samo sam mu rekao da postoji i masivna sila. Čuj lika, kaže ne postoji ta sila. A je l' tako da ima? Ono, sila od mase. Masivna, 'ebem je. -Ma nema, u pravu je čo'jek. -Ma veze vi nemate. Ima bre da je ja izmislim. -Idi bre begaj. -Ajd idem sad, brate. Čuvaj se. Ne daj na sebe, samo pod sebe.
Ono što ima da vam ispriča drugarica koju niste videli u dužem vremenskom periodu.
Autobus, dva pogleda se susreću i prepoznaju...
- "E Milanče, jes' to ti...?" - "Vidi nju... Gde si Vanja sto godina...?" - "Otkud ti u ovom delu grada?" - "Ma nosio neki kajmak tetki u Borču..." - "Pa šta ima čoveče? Nisam te videla, ne pamtim... Ima li šta novo?" - "Šta bi bilo? Standardno... radim, pomalo izlazim, još uvek sam sa Jelenom... ništa specijalno. Šta ima kod tebe?" - "Jao, ma ludnica... ništa me ne pitaj. Evo sad idem sa faksa, sva sam nešto izmrcvarena, imamo nekog mutavog profesora, tri guarane sam morala da popijem da bih ostala budna na predavanju... Pa htedoh da svratim do Marka; njega sam upoznala letos na Pefkohoriju, mrvuljak moj, pa smo se smuvali posle mesec dana... Razmenili telefone, videli se par puta i znala sam da je to to, iako sam ja htela još na letovanju, a znala sam da i on hoće, ali tamo nikako nismo uspevali da uspostavimo neki duži kontakt... Krenemo da ćaskamo neobavezno i on u pola prekine razgovor i uvek smisli nešto da ode, miš moj stidljivi... I da, reko' htedoh do njega, ali nema šanse... Kolukvijum iz statistike u sredu a u petak ispit iz političke, pipnula ništa nisam. Još sam obećala Teodori da ću doći da je ofarbam, a za to će mi trebati vremena, jer sa njenom kosom mora baš nežno da se postupa, dosta je osetljiva i retka... Sećaš se da ona nikad nije htela da se šiša, da joj se ne bi videla proređena kosa........." :bla-bla...truć...torok...trač...kokoda... jedan sat, drugi, treći, decenija... Epopeja!"
Voljenje sebe. Ne neko prenabudženo, bez ikakvog razloga i potrebe, neko za raju i fotografe, već zasluženo i bezuslovno. Onaj tip ljubavi koji baba odobrava.
-Joooj, mrzim vas!
-Koga? Mene? Ne moraš me persirati...
-Ne, nego mrzim vas muškarce!
-Nevena, mislim da smo se usaglasili oko toga da ja nisam samo običan muškarac, nego da sam nešto više od toga. Ja sam ljubavnik.
-Odoh spavati sad.
-Idi Nevena, idi...
-Aj sanjaj me kako ti striptizetišem.
-Daj mačkici pusu i ramenima i bedrima i karlici i klavikuli i koljenu lijevom pa desnom i obrij noge, jebem te usta te jebem.
-Hahaha! Eto ti i pjesma uz koju izvodim striptiz.
-Koliko ofena imam kod tebe, ladno bi mogao da te dodirujem po svakom dijelu tijela, da ti ramena rukama masiram dok ostali posjetioci striptiz bara ljubomorno gledaju u mene zajedno sa izbacivačima koji zastadoše u mjestu jer ti ih sasječe pogledom preko ramena, odmahnu im rukom i reče: ,,Prigušite svjetla!''
-Šta je ofen?
-Nešto tipa kredit, koji ne trebaš vraćati. Bespovratni.
-Aha.
-Nego, dobar izbor pjesme.
-Naravno da je dobar, kao i ja sama. Somewhere... someone fuck with this tune right now...
-Striptiz, nastavi, ti.
-Kako sam nekad seksi sama sebi. Nekad.
-I used to have sex with this song in background.
-Lažeš.
-Jesam ozbiljno haha
-Imaš sad dok me zamišljaš i bacaš ga.
-A ne, potrebna mi je tama jer ovu zvjerku iz gaća ja poželim u sebi kada je vidim. Ah, kako predivan kurac ja imam!
Obično, trenutak u kome se trudiš da uradiš nešto, mada ni sam nisi siguran da ćes uspeti načinom koji trenutno koristiš. I tako, češce sa optimizmom, radnju privodiš kraju, kad ono, neočekivano zasereš, i čekaš da ti se tlo otvori pod nogama...
"Radovane, drž' ove tegle, med koji je tvoja baba specijalno za tebe sačuvala... (jedine koje su ostale od zemljotresa/ poplave/ vulkanske erupcije/ sušne godine/ najezde komaraca/ provale medveda/ Pere narkomana na gajbu, ili slične "katastrofe" ) ...a znaš da je od ujeda pčele završila u bolnici !!!" - dernja se matori.
"Dobro ćale, misim nije joj ništa, eve držim ih" - zvuk negodovanja... (pritom uzimaš jos 342 stvari usput i tegle stavljaš na vr' gomile, s' osmehom jebača na licu, onda bauljaš do frižidera, kad ono, inercija !!! Sloumoušn efekat,ti se dernjaš NOOOOOOOOOOOUUUUUUUU, bacaš sve ostale stvari iz ruku, odbijaš se nogom od zida, radi ubrzanja, prelićeš 15 metara sa vetrom u kosi kao Supermen, 2 mikrometra od tegli, al kurac, oprem, munem, kako oćes, tegle padoše i kao za inat tebi razbiše se svom silom,mada samo sa 20tak santima visine tako da se med probio kod komšije na luster sa sprata ispod, a staklena prašina kroz kožu prodrla tebi u krv i oči i u obližnji tepih...
"E do mojega!!!" - a kroz vuglu ti prolazi "theme song" Godfathera i prisustvo svoje sa'rane, dok otac, videvši to, s' izrazom Konana Varvarina na licu, vadi sačmaricu i okreće kundak nadole, u poziciju za golf udarac... u kome će tvoja glava najverovatnije primiti "dajrekt hit" ...
Metodologija kojoj pribegavaju stranačke glavešine u Srbiji, usled manjka kvalitetnog i školovanog kadra za obavljanje odgovornih funkcija. Sprovodi se kada ponestane vlasnika pečenjara, grobara i bivših obijača trafika. Tada se gleda koliko ime, ili prezime određene osobe odgovara delatnosti preduzeća u koje će uvaliti guzicu. Kako radi razbijanja malera, tako i radi sprdnje s narodom.
Prvi je ovu praksu, ali na nekom bezazlenom nivou, sproveo direktor medijskog javnog servisa, tako što je iz zajebancije počeo da na mesta požara u Beogradu šalje Vladimira Palikuću da izveštava, ne sluteći da će za nekoliko godina to poprimiti ozbiljnije razmere, u znatno važnijim sferama.
Slična praksa zabeležena je još jedino u pornografskoj industriji, na koju se srpska politička scena po nekim saznanjima i ugleda. Međutim, tamo situacija ide obrnutim tokom, jer u svetu erotike, delatnost je ta, koja određuje umetničko ime glumaca. Ova sitna nepravilnost u metodologiji rada daje logično objašnjenje zbog čega je srpski narod konstantno jeban od strane države, a nije samo posmatrač.
- Ivice, mađijo, sedi, moramo da podelimo neke funkcije po preduzećima u kojima smo rasterali prethodne. - Izvini, Vučko, ne znam koliko sam trenutno sposoban da trezveno razmišljam, ako me razumeš, hehe. - Ne brinem ja za tebe, u takvom stanju si obradio Eštonku juče, pa nije bilo problema. - I to što kažeš, živeli! - Čuj, treba nam savetnik u vladi za stočarstvo. Nemam nikog školovanog za to, ali imam jednog kojeg su radnici oterali sa mesta direktora u PIK Bečeju. To je moj poznanik Dragan Satarić i on će baš ovako lepo da legne na funkciju koja se tiče stočarstva. Ono, Satarić-satara-svinjski but, povezuješ? - Genijalno! Sve sam pohvatao! Sad ja! Gle', Mrka mi je rekao da u Agenciji za bezbednost u saobraćaju zvrji prazno mesto. Nemamo kadar za to, ali imamo lika u stranci koji se zove Stojadin Jovanović. - Odlično. Em patriotski zvuči, em nam je stanje saobraćaja slično prosečnom Stojadinu. Može! Idemo dalje... Vidiš, stranka mi pravi dil sa Dajners klubom, nemam pojma ko se razume od mojih u te bankarske poslove, pa ću zato turiti na direktorsko mesto Enesa Zajmovića. To ime svakako uliva poverenje. - Zapravo prezime, ali slažem se potpuno. Kad smo već kod bankarstva, imam i ja jedno neupražnjeno mesto u Privrednoj banci Beograd. Moj prijatelj Miodrag Dilparić se sam po sebi nameće, a završi ako o'š da ti on bude savetnik onoj tvojoj u Narodnoj banci Srbije. - Srediću, Ivice, ništa ne brini. Mislim da je vreme da pređemo na ozbiljnije stvari. Treba nam novi direktor za TE Nikola Tesla. Znaš nekoga? - Kako ne znam! Čedomir Ponoćko! - Ti si genije! - Znam, Vučko, znam... Šta nam je još ostalo? Hik. - Državni sekretar u Ministarstvu energetike. - Tu sam još za vreme prethodnog mandata postavio Dušana Mrakića, sad vidim da boljeg za tu poziciju i nema. - To je to. Sad ne brinem za budućnost države, pa odoh nešto da najavim za dnevnik. Dodaj mi cvaje.
Tačnije, socijala na alternativno/sub-kulturni način. Radi se o priči osoba koje svoj vituelni stil (način oblačenja) i stanje svesti (moralno/nemoralni životni stavovi) dovode u totalnu konfuziju.
Naime, svaki "alternativac" "običnom" čoveku (osobi koja nije u svim tim podelama, barem ne po stilu oblačenja) deluje kao skup kontradiktornosti i to najviše zbog svog "socijala" stava i nametanja mišljenja da je on (taj neki alternativac) najjadniji među najjadnijima i da on, jadan, ne zna šta će biti sutra.
A stvari stoje ovako: 1) Hip-Hop/Rap socijalac: Osoba koja je fino obučena, tu i tamo neki deo garderobice je kupljen na pijaci ili kod Kineza, ali većinom je to markirana garderobica. Dosta konte izdvaja za dobru muzičku oremu (ako ima "bend" ili ako to radi rekreativno). To nikako nije "zločin", ali, problem nastaje kada ta persona visi u "kraju" sa svojim ortacima, puši "Drinu" (iako ima za Winston) i to da bi naglasio da je socijalno ugrožen. OK, neki vole "Drinu", ali... Priče se svode na teme "raspadanje", "smor", "socijala", "treba mi kinta", "nemam kinte" i td. Umesto da batali foliranje, da bude ono što jeste, on (ili ona) se uživi u stereotip "socijala hopera" i pokušava da bude u nekom kvazi-fazonu koji je isprazan.
2) Metal socijalac: Takve osobe možete videti na "trgu Republike" u BG-u (barem većinu njih). Od mase metalaca i metalki, ova podvrsta se izdvaja po tome što ima ganc novi kožni mantil, nove marinke, vojne pantalone iz "Army" ili "Urban" shop-a, majicu ili duks naručenu od oficijalnog merchendise online shop-a, i verovatno sa gomilom nekih metalnih lančića i ostalih džidža-bidža. Nije ni to "zločin". Promblem je u tome što je sva ta garderoba plaćena velikom količinom novca koji im sigurno ne manja (barem ne njihovim roditeljima). Oni, umesto da budu ono što jesu odlučuju da ostatak svog džeparca potroše na dvolitarke, "otpadajući" na trgu )ili gde već "otpadaju") a onda da svakog poznatog (i nepoznatog) smaraju za deset ili dva'es' dinđži sa sve pričom o nemanju para, socijali, smoru, pa opt o ocijali i tako bez prestanka.
3) Rock/Punk socijalac: Slično kao i kod prethodne dve kategorije, rockeri i punkeri su u nekom socijala/nemam para tripu. Nije Punk ono što je bio, ideja je ista ali druge su godine. Veliki broj pankera i dalje tera "odrpani" stil, "musav" stav ili kako god da se to nazove. Nije da nemaju da se obuku, ali oni namerno teraju priču koja više ne predstavlja bund već samo eho minulih vremena. OK čirokana, to i "futbaleri" nose sada kao extra modni detalj, ali svo to smaranje svega živog svojim "ja sam socijala" fazonom i čekanjem nekog dinara (kao da su najgori cigani koji prose po ulici) od poznanka i napoznanika je zaista jedno teško sranje. Rockeri nisu toliko "socijala attitude" istripovani, ali nisi socijala ako možeš da kupiš Skvajera a ne "limited edition" Fender.
Definicija nije generalizovanje pomenutih sub-kulturnih grupa. Ovo je samo pogled iz jednog ugla na određene pripadnike pomenutih grupacija. To je nešto slično onim ljudima (svako zna ponekog takvog) koji se stalno žale kako nemaju para, a inače im nikada ništa ne manjka. To su osobe koje se žale čak i kada ih ništa ne pitate.
Odlučiti nešto poslije dužeg vremena i puno razmišljanja. Izraz je nastao od riječi dokon što je u stvari osoba koja stalno nešto razmišlja i smišlja.
- Tebra, aj više ne mogu da sutra da čekam. - Samo da vidim je li sa drugaricom samo ili ima i dečka. - Dokonaj više hoćeš li joj prići ili ćeš kući kao pizda brate. - Id... idem, neka ti bude. ..... - Ćć ća ćao, mogu li dobiti broeejjjj.... - Ne. Imam dečka. - Hm, pošteno. Ćao. --- --- Septembar, 6 godina studiranja. Spremanje za socijalni rok.
- Pa dobro jebem mu mater više Luka, hoćeš li ikada uzeti stvari u svoje ruke i ponašati se kao čovjek. Ja ovamo kidam svoje ruke i živce da ti obezbjedim krov nad glavom i da imaš šta da jedeš a ti se tu sprdaš na tom jebenom fakultetu. - Ajde ćale. Opušteno šta ti je. Lagano riješiću sve... - TO MI GOVORIŠ VEĆ ČITAVU VJEČNOST! De malo dokonaj šta ćeš da radiš sa životom uzmi tu knjigu, zagrij stolicu i nauči to već jednom. Kud te ne upisa na neki privatni manje bi novca spiskao. Jeste ova omladina danas nesposobna za sve. Ko vas napravi takve.
Izraz koji se obično koristi za osobu koja je dobre duše i svima hoće da udovolji, te svi s njim brišu patos.
*Aca: Oo, gde si tebra nema te 100 godina jebote. Šta ima novo, gde je Džoni, jel se oženio, skinuo kilažu? Kada smo se videli poslednji put sećam se im'o preko 130 kg. *Nemanja: Batice ne znam šta da ti kažem, kod mene sve po starom znaš ti mene, platim ravu i nema glava te boli, a Džoni je poseban tip. Postao porodičan čo'ek, nego mi ga žao maćori, od kad se oženio post'o džoger. *Aca: Ne seri brate da poč'o da džogira, auu jebote pa gde će on sa 130 kila majko mila!? *Nemanja: Tebreks, koji ti je kakvo crno trčanje si lud, od kad se oženio za onu njegovu rospiju poč'o da obavlja i ženske poslove po kući, eno ga živi sa trudnom ženom i taštom, brišu patos s njim, užas brate, da sam na njegovom mestu rokn'o bih se bez razmišljanja. *Aca: Auu, jebem ti život usrani a bio mnogo kul lik.
