Prsotina. Osoba koja nije sama u glavu. Uvek ima nešto da kaže, uvek je tu da ti savet, da se svađa al' nema smisla šta on priča jer nema iole zdravog razuma da razume šta priča. On uvek čeka nekog al' taj neko nikako da dođe. Moglo bi se reći da čeka Godoa.
„meni radi“
Ume da bude dobar, mada vešto kontroliše to umeće, pa je češće sranje. Rečenica koja sadrži svu gorčinu i nezadovoljstvo u čoveku, koje se s godinama uvećava ko državni dugovi, ali i pomirenje sa takvim stanjem stvari, kao da ništa ne može biti bolje. Kao da kukate komšiji jer vam mesecima kasni plata, a ponovo glasate za Dinkića...
Ne prođe mesec ako Bane ne čukne kola, al' nabavi mu ćale ubrzo novu mečku, krpljenje stare ne dolazi u obzir. Mom ukrali Juga, pa mu panduri rekli da kupi nov auto, da je Jugo svakako zreo za otpad. Bolje prst u oko da su mu gurnuli, nije se treznio danima, sve ponavljajući „Ne može to tako, Jugo ima dušu“..
Keva ostala bez posla pre nedelju dana, ko šiša njene godine radnog staža, ova što je dobila njen posao mlada, a i lako širi noge... Sastavljamo kraj sa krajem nekako, valjda će uskoro naći posao. Bane se odselio, kupio vilu na Dedinju, kaže ovaj kraj mu postao tesan... A na kraju gimnazije je i dalje računao na prste i baratao samo s prva tri padeža... To je onaj što me je svaki put pitao da mu upalim kompjuter... Zaposlio ga ćale u kancelariji.
Ja, evo gulim dupe preko dana da donesem koji dinar u kuću, a noću onako mrtav učim, jer se faks neće završiti sam. Najveća želja mi je da se naspavam ko čovek. Al' šta da se radi, takav je život... Šta ima kod tebe? Svrati nekad, znam da imaš puno obaveza, ali ćale bi se obradovao... Pozdravi tvoje.
Uobičajno pitanje mladića u doba komunizma, ako je verovati današnjim matorcima.
Univerzalno mišljenje svakog čoveka o poslu kojim se bavi.
Pozicionirajući se tu negde između viceva o prdenju i sâmog prdenja kao mirisno-auditivne pojave (neretko i obrnutim redosledom), verovatno najnelordskiji pokušaj duhovitosti još otkako se početkom 20.veka nekom zadriglom Bavarcu u polupraznoj lokalnoj pivnici oteo glasan dežpr, a on to prokomentarisao rečima "Das war ich nicht!" (Nisam ja!; prim.prev.). S tim u vezi stoji i relativno opravdana sumnja da se naslovna subkategorija "kratke šaljive forme" iliti vica (ako se on takvim uopšte i SME nazvati), jedino i može dopasti jebenim Bavarcima...iza kojih u nevelikom rastojanju sledi ostatak jebenih Nemaca - inače, ubedljivo najneduhovitije rase u našoj, dok za susedne galaksije nisam baš tako siguran - kao i nezanemarljivo obiman klaster primeraka sa nekom od dijagnoza koje garantuju ekspeditivan prijem&negu na F-odeljenju najbliže ludnice. Uglavnom - toliko transferogena pojava, da je u poređenju sa njom čak i ona najočajnija od fora koje baca rendom neuspeli glumački pobačaj iz "Boris Bizetić" šoua (uključujući i njega, razume se) metastazira u remek-delo humora, crni pojas, 9.dan. Najmanje.
Korisnike odjebati najstrašnije.
- E, brate...Šta je to malo, zeleno, ide gore-dole?
- Boli me kurac šta je...
- Teniska loptica kojoj je pozlilo u liftu, hjahjahja, kapiraš? E, a šta je to malo, zeleno, ima ga svuda i ima točkove?
- Ne znam, brate, i ne želim da zn...
- Trava, a za točkove sam se šalio, phahahahahaha...
- Do jaja, tebra, baš si likčina...
- Ok, ok, još samo jedan...Je l' znaš šta je to malo crno i skače po pijaci?
- Ne. A znaš ti šta je to malo, debelo, skače gore-dole?
- U, ne znam taj, jebote...Šta?
- *Tvoja keva na mom kurcu*, OPA!!!
Jelena,
Ovo je tvoj prvi Božic u novoj kući tvojoj. Ono zbog čega ti se obraćam jeste ovaj novi hrišćanski praznik. Ti znaš da smo mi uvek Koledo, mlado Sunce na današnji dan i njegovu pobedu nad mrakom, obeležavali.
Uradi sve kako ti tvoja nova vera nalaže, ali ne zaboravi i naše običaje.
Ujutru pošalji muža u šumu po blagoslov zemlje, neka ti donese grančicu drveta u zimi okićenog runama zlatnim i znakom života. Hrast je naše drvo. Ti unesi malo sena i slame i stavi ih pod sto na kome ćete obedovati. Sa senom u kuću uneseš i sene naših predaka. Kad budete jeli, pomisli na njih i pusti mrvice pogače da padnu na pod. Kako bi se duše onih koji su bili, spojili sa dušama onih koji jesu, i onih koji će tek biti. Žito je ono što kruži.
U pogaču umesi zlatnik kako bi se bogatstvo u ljudima prelilo i na njihov rad. Pusti pogaču da se vrti među tvojim ukućanima, kao što se zlatno Sunce vrti.
Zabavi decu igrama o životinjama, jer Majka zemlja jednako voli svu svoju decu. Nek se iza tebe čuje stalno pijukanje, mnjaukanje i blejanje...
I najvažnije, uveče, nad ognjištem, zapali grančicu badnjaka, reci mu:
Koliko varnica, toliko parica!
Koliko iskrica, toliko srećica!
Koliko vatrica, toliko sunaca!
I Koledo će ti dati mnoga Sunca da vas dugo greju.
★ Božićni specijal ★
Osnovno životno geslo iskusnog ljubitelja ekstremno ljutih papričica pre nego što odluči da dan posveti konzumiranju istih .
Debeli , hoćeš da prošetamo po gradu malo?
Danas nema šanse.
Što , umoran si?
Ma jok, konzumirao sam ljute papričice, kad me potera moram brzo naći wc. Ovako je sigurnije. Ajd da gledamo film večeras.
Hajde...
Antialkoholičar obično ovo izgovara kad ga neko nudi sa rakijom.
Odgovor majke na pitanje koga od svoje dece više voli. Naravno, favorizovanje jednog deteta povlači odgovor "Kakva si ti to majka", pa se ova fraza izgovara po difoltu, iako joj jedno dete ima 3 završena fakulteta, vodi inostranu firmu i učestvuje u mirovnoj misiji, dok drugo krpi pare za četiri iz fiksa i duguje i bogu i narodu.
Pozdrav za studijo i režiju.
P1: I na kraju, kojeg više voliš: Milana (ovog na faksu) ili Mioslava (ovog što za mesec dana izlazi iz zatvora??)
P2: Pu, kakvo je to pitanje, pa oboje su mi na srcu spavali, naravno da oboje volim podjednako. E, sad da ti pričam detalje sa Milanove svadbe i kako je očistio treću godinu i kako je osnovao humanitarnu organizaciju i...
Privilegija koju imaju pokojnici, a koja je potpuno opravdana.