pozitivna konotacija: - uzeo sam kera totalni je idiot , moras da ga vidis
nista licno ali: - daj bre de tu pisas , nemoj da si idiot... - pa odatle bi i idiot dao gol! - vidi ovog idiota vozi 3 svinje kroz terazjski tunel...
negativna konotacija - ne ne nemoj da mu dajes pare lik je idiot - ma taj tuce zenu i decu kad se vrati pijan...totalni IDIOT..
- sta je ovo ...dva metra i dvaest osam santimetara ? - duzina - pa kakva duzina - onog pokojnika - dva metra i dvaest osam santimetara ... tebe covek ne moze nigde da posalje. idiote jedan gde si video coveka s tokom duziom, seprtljo jedna, jel ti ne umes da uzmes i najobicniju meru - i sam sam se cudio sto je toliki al sta sad - cekaj je si ti prihvatio pos'o - jesam ti si mi reko - jel sam ti rekao da izmeris coveka a ne grdosiju idiote jedan
Reč kojom vaša rodbina, i prijatelji vaše rodbine opisuju stanje vašeg najpijanijeg druga sa neke zajedničke proslave.
Kod babe, koja je bila sprečena da dođe:
-I bilo ih je puno, sve komšije i skoro svi iz familije bili, čak i baba Živoslava, i celo njegovo drustvo došlo, pa svi lepi i mladi, igrali, pevali, baš je lepo bilo. Šteta što nisi mogla da dođeš. (A u suštini boli nekog tuki što baba nije mogla da dođe. Jedna baba manje-više, zar je bitno) E, a da si videla onog malog Marka, sina Pere obućara, znaš kakav je, k'o lutka mali, pa raskopčao košulju kao neki zavodnik iskusni, pa je pevao sa pevačicom, peo se na sto, razbijao čaše, duša od deteta, baš je bio veseo.
-Ne, baba, bio je mrtav pijan.
-Iju, šta pričaš to, ne lupetaj gluposti. Baš je bio veseo.
Pošto svi znamo da Srbi piju alkohol u toksičnim a Rusi u letalnim dozama, to automatski znači da pijan i polumrtav čovek negde mora da spusti dupe, zahrče, i pusti jetru da se bori za goli život. To ''spuštanje'' u alkoholisanom stanju često dovodi do poza koje samo dobro uvežbani Jogin inače može da izvede. Iako su sve nacije pune alkosa, Rusima odajemo priznanje imenovanjem ove specifične joge koja jebe kevu stilu Drunken Fist.
Zahvaljujem se kolegi Crnom Bombarderu na inspiraciji. :)
Komad alata za tretiranje velikih navrtki. Kako velikih navrtki, tako i velikih kretena. Substitut za drvnu građu, tj. odlično rešenje za nekoga kome nedostaje par dasaka u glavi.
- Šta je sa Radovanom ovih dana? Luđi je nego inače. - Tenkre! Vozio mrtav pijan, pa mu uzeli dozvolu. Umesto da je srećan što nije i ćorku zaglavio, pizdi već danima na sve oko sebe. - Mislim da bi mu 32 okasti pomogao da dođe sebi. - Isto mislimo. Pravo među oči.
Tako mi u moje selo kažemo kada neko nekog dobro isprebija.
Sinoć Rajko bio pijan u kafanu. I rek'o da Cvonjov Zetor ne moš da povuče vršnu prikolicu drva iz Zakutske jaruge. E onda ti ustade Cvonjo. A i on bio pijan. Pa Rajka sve bambe, bambe. I umlati ga tako kao mačku.
Komični element u američkim filmovima. Obavezno pijan, često neobrijan i zapušten pomalo. Ima jak ruski naglasak, da ne bi slučajno bilo zabune. Dobar ovako, ali je malo lud i spreman na radikalne poteze. Naravno, na kraju filma kad treba neko da se žrtvuje da bi ostali preživeli, pored 10 sposobnih Amerikanaca, Rus će biti taj koji će da volontira da pogine za demokratiju i budućnost.
Šutanje, bacanje, gicanje, skakanje, a sve to usljed neposredne opasnosti od smrti gušenjem. Često od strane vješala. Vrlo aktuelno na Divljem Zapadu, kad se vješalo za sve i svašta. Zajebeš nešto žestoko, ili ne, pa da se ne ponavljaš k'o pokvarena gramofonska ploča kako nisi kriv, ajde ti lijepo na vješala, pa skakući ko jo jo u rukama petogodišnjaka. E, kad ti je već omča oko vrata, a obezbjeđenje rempluje po obližnjoj fameliji koja pokušava da ti pomogne, otvori se tlo pod tobom pa đuskaš uz neku nečujnu muziku, sve dok se od umora, kao nakon pokušaja zadovoljavanja Lise Ann prosječnim bobanom, skroz ne relaksiraš dok ti poslednji izdisaj izlazi iz pluća.
Danas se viđa samo ako je neko mrtav pijan pa mu došlo da se bacaka po podijumu k'o đubre po njivi.
Hladni rat uzima zamaha. U trku naoružanja upala je i Jugoslavija, sa Drugom Titom na čelu. Da bi pokazali svoje zube, organizovali su paradu, koja i danas budi jugonostalgiju. Dok Drug sjedi u svečanoj loži i gleda paradu, Jovanka mu donosi energetski napitak s dodatkom vitamina B12. Odjednom, pojavljuje se lik maskiran u klovna, pokušava da baci jogurt na Druga, ali ga vojska uspješno sprečava i donosi pred Druga da on sudi o njegovoj sudbi.
Jovanka: Šta ćeš s njim Radov... Ovaj, Josipe? JBT: A kaj bi? Dečko, oćeš da odigraš jedan ples za mene? Jovanka: Ne misliš valjda... JBT: Ples na Terazijama, a? Jovanka: Josipe! Znaš da si donio zakon da nema toga više! JBT: A da... Ništa onda, do parade '85 da se to promjeni, a do tad, nek mu bude ko u romanu onog... onog... Jovanka: Solženjicina? JBT: Ma ne, Dostojevskog. Zločin i kazna. Jovanka: Pa kako će, nije ubio babu. JBT: Pa biće baba majku mu božju. DONES' MI SIKIRČE ODMA!
- Šta je Đoletu? - Ma mrtav pijan, baca se po podijumu. - Brate, ja mislim da se on guši. - Zašto tako misliš? - Eno, pao, ne diže se. E, evo sad se trza. - Pravi mrtvački ples. Aj da mu skočimo na stomak, da mu izbijemo i ono malo duše i govana na dva različita otvora, OPAAAAAAAAAA!
Uprkos negacijama, svi smo svesni onoga što radimo kada popijemo. Svesni smo svih svojih akcija, ali, kao da je deo mozga koji naše akcije povezuje sa reakcijama okoline koje će uslediti mrtav, pa, neznajući šta će se desiti, radimo razne gluposti.
Pijan: U, ova u crnoj haljini ima dupe k'o krušku, daj da je štipnem. Reakcija: Okreće se njen dečko od tri sa čet'ri, a ostatak se zna.
Pijan: Uuuuu, oduvek me je zanimalo da l' mogu da mi stanu ovi ekseri u utičnicu.
Prvih pola sata ujutru. Ustaneš i razmišljaš da l' da se umiješ il' da se ubiješ, ćutiš kao muka, ne pitanja odgovaraš klimanjem ili odmahivanjem glave, teturaš se po kuću unazađen i slušaš kako ti u pozadini keva i ćale naizmenično psuju majku bezobraznu i pijanu, klicu namćorsku i baksuza božjeg. A čik ti njima objasni da nisi ni baksuz, ni pijan, ni bezobrazan, već samo neispavan!
U suštini, većina likova, bića i bajki iz, navodno, folklornog nasleđa naroda Zapadne Evrope, je zapravo nasleđe slovenskih naroda sa Balkana (prvenstveno Srba i Hrvata). Mi smo izmislili vampire i vampir je reč srpsko-hrvatskog porekla, vukodlak je naš, vile, babaroga, pa i bajke braće Grim. E kako sad to da su Snežana, Pepeljuga, Crvenkapa, Ivica i Marica i ostale devojčice i dečaci naši pitate se vi? Braća Jakov i Vilhelm Grim su pre svoje književne karijere bili prevaranti koji su putovali širom ondašnje Austrije i ostalih nemačkih država i varali narod loveći "veštice", "vampire", "zmajeve" i slično. Došli su tako i u naše krajeve (Vojnu Krajinu), gde su pokupili gomilu priča iz narodnih predanja Srba i Hrvata. Skontali su da, sa minimalnim "friziranjem" i mešanjem sa par sopstvenih izmišljotina (kojima su i varali narod), mogu te priče i bajke da prodaju kao književno delo i zarade lovu. Tako su evropljani, koji su se držali veštica, patuljaka i zmajeva k'o pijani plota, dobili likove i priče za koje su ubeđeni da su njihovi.
Vampir, vukodlak, babaroga, dobre i zle vile, čudovišne zmije, šumski duhovi (elfovi, da, da, elfovi, otud običaj kićenja jelke za Božić i Novu Godinu, jer su Sloveni nosili darove šumskim duhovima kada u zimsko vreme idu u šumu da seku drva i krili se ispod jela čije su grane pravile prirodan zaklon od hladnoće, pa su mislili da tu žive dobri duhovi i bića, a u kasnijem periodu su jele prenosili u centar sela i u kuće), Snežana, Pepeljuga, Crvenkapa, Ivica i Marica, divovi, zlatna jabuka (u originalu zlatni žir, hrast je bio sveto drvo i otud paljenje badnjaka), lovac-heroj u mnogim bajkama (Sloveni su prvenstveno bili lovci-sakupljači pa su te legende o hrabrom lovcu ostale u narodu) itd.
