Gledaš levo,gledaš desno... Gledaš pravo, vidis nju, profesorku koja priča kao navijena. Vidiš da otvara usta,ali ne cuješ je, verovatno zato sto ti se sve pomešalo. Onda osetiš da stvarno ne možes više i sledi pitanje "Mogu li do WC-a?". Profesorka te odmerava dok ti praviš ozbiljnu facu trudeci se da je ubediš da ti je taj izlazak prekopotreban. I onda, slede te reči "Idi" , i pada ti kamen sa srca iste sekunde! Naravno da ne planiraš da se vratiš na čas u narednih 15 minuta...
Profesorka: "Između reke Rajne i Baltičkog mora nastali su plemenski savezi koji su se trudili da svoj uticaj prošire na ostatak države. Česti napadi Huna doveli su do pada Zapadnog Rimskog carstva, najhrabrije se borio..."
Učenik: (Diže ruku)
Profesorka: "Izvoli?"
Učenik: "Mogu li do WC-a? "
Profesorka: "hmmmmm, idi"
Učenik: ...
Profesorka: "Nemoj Bog da te zaboravi tamo! "
Učenik: (veštački kez i napušta učionicu)
Profesorka: (posle 15 min.) " Gde je to dete više?! Zapisacu ga! Milane, idi vidi da se nije udavio tamo! "
Milan: (vratio se) " Njega tamo nema profesorice."
Profesorica: "Aaaa, nece ga on meni više!"
zvrrrrrrrrrrrrrrrr ( zvono )
A to je taj zastali jul kad ne znaš dal je juče deveti ili je sutra osmi, spljoštila vrućina nebo, zvijezde se opet iste vide, Velika Kola na isto putovanje zovu koje nikako da optočne, nikako da se završi, repriza rasporeda: u horoskopu sam opet Ferdinand pod drvetom, pališ televizor da gledaš Oko magazin, a ono repriza od prošle godine, i od pretprošle: Milan Rakić, emisija o našem ambasadoru, pesniku, fudbaleru, federeru i uzgajivaču gljiva:
još jedno leto: gde smo bili – nigde, šta smo radili - ništa ali, bili smo bre, pa ja imam račun, fisklani, dokaz ušićarenih ušećerenih uspeha napismeno: ali nešto te ne rade ti simboli, ta slova sada nerazgovetna ko etrursko pismo: ma šta je ovo, vratite mi patike koje su se odlepile: loš lepak života i očekivanja: svetleći đon je brzo ugasio: nisam skočio ko Džordan a ružan sam ko Fućka, evo me u istoj ulici repriziraju se reči, pokerti, papuče pred kućom FLIA komšije, komšiničin isti miris tuširanja, kruška je rodila, šljiva malo manje, pelin je gorak, breskva je slatka, Srba je malo, Turaka mnogo, ulica je urasla tek malo više nego prošle godine: broj umrlih porastao, mada se već naviklo, broj rođenih i ove godine pozitivna nula preporodili smo se u groznoj obnovi ulepljeni u onu sluz matriksovu pa smo sad progledali...
A sa radija onaj otežući glas: ovoga leta... ovoga leta ćemo pogledati iste filmove, pročitati iste knjige, još malo se ukopati u svoje smrdljve rovove ali ipak svoje, jebiga, ko će na vetrometini između da podiže kuću: znaš kolko je samo materijal, samo materijal ima da te košta brat bratu, pa da ti doteraju materijal, to je sad besplatno, pa majstori, pa ne mogu ja to barem dok ne umine leto, pustite Porodično blago sad kad se prvenstvo završilo, raspust je na vrhuncu ajmo na bazene, some otrezni se matori konju, dajte mi Gavrila Gavrilovića nesrećnog a pravednog časnog čoveka kojeg su čak i iz serije isterali dva južnjačka paprikara – implicitno suptilno pokazan nam je tu put za uspeh – progataj propalost srednje klase koja čita Tolstoja u zimsko veče i budi veseli parikar muljator lele lele lele do Gadžinog hana voziš kombi, grizeš đevrek i pevušiš Džeja: jedan, dva, jedan, dva, obori ih igra ta samo ti, samo ja igraliiii biiiii iznovaaa o ta jebena pesma, opet sam zasrao, opet se na isto vraćam, prizvao sam je ponovo:
Koj sad kurac ti dolaziš i šta hoćeš od mene
(kratka priča)
- Nemam vremena da se vidimo.
- Baš nemaš vremena.
- Baš nemam vremena.
- Pa šta radiš.
- Radim nešto obaveze neke.
- Pa šta.
- Pa nešto nije bitno.
- Ok onda.
- Pa ok.
- Baš mi je žao.
- Jebiga i meni.
- Mislila sam da repriziramo.
- E nema šta da se reprizira pun mi je kurac repriza s televizora usranih parizera i svih tih tizera žviota i ostalih mizera.
- Ok kako god.
...
- Aj za pola sata, Malina.
- U redu Aljoša Vučkoviću zaboravila sam kao beše u seriji ti ime.
- Ok je.
U filmovima skupe produkcije sada bi rekli: ne, ovo je pogrešno ali ovo je Vruć Vetar kome nikako da smisle kraj i na kraju nećeš ići u Beč na frizersku akademiju već pašče prolazi pustom vrelom ulicom liže omlet od sladoleda spalog s drške koji je lizala labilna gospođa što njiišti ulicom - poremećaj neki a inače normalna.
Odokativna merna jedinica godišta tinejdž odojčadi. Idealna za podjebavanje ortaka koji je nabacio mlađu devojku.
A: Brate zajeba me onaj Milan na kladionici, jebem mu..
B: Čekaj matori, evo ga Đura Kockica. Pa gde si, čoveče, ne daš se videti?!
Đ: Evo tu sam, zezanje ovo ono. Kako je?
A: Mani to, čujem da si sa Jovanicom. Reci brate, kad je kupiš iz obdaništa?
B: Sme li na prednje sedište ona uopšte?
Đ: Samo vi jebavajt..
B: Brate, haha, jesi joj pitao kevu da se držite za ruke?
A: Kako joj idu priroda i društvo?
Đ: Daj, jebote, pa ima 15 nije sad..
B: Brate, je l' prešla na blok 5?
A: POBEDIO! Hahaha, idi bre Kockice, koja si paljevina!
Tarantinovski preokret na svadbi koji preživljava mladi "alternativac". Nepristojna ponuda koju uglavnom nudi neka, što dalja, nikad viđena rođaka, a roditelji i mlađa sestra igraju ulogu hepo-kocki uz obavezna dobacivanja: "Idi igraj, šta si se ukočio" "Tako je to, kad nisi hteo na folklor, jebala te lopta".
Neko selo
Populacija: dvestasedamdes' i četiri
Događaj: Svadba ispod šatre
Broj zvanica: osamstvo devedes' + očekivanih pe'sto kokanjaša
Klopa: sve redno
Piće: crni i žuti sok, kisela, jedna vrsta piva i domaća rakija. Špricer se služi posle ponoći kao sredstvo za trežnjenje.
Orkestar: vilolina, harmonika i bas. Peva onaj ko do'vati mikrofon.
Negde usred sarme kreće Moravac. Mladoženja povlači mladu, a onda kreće lančana reakcija. U kolo se 'vataju redom: starojko, vojvoda, deveri, kumovi, barjaktar, dečurlija što kite goste. Prvi krug se pravi oko stolova ispod šatre. Kako protekom vremena, broj igrača u kolu raste, tako i shodno drugom zakonu termodinamike, raste entropija, te kolo izlazi napolje, i nastavlja maršrutu oko česme, ispod štale, pored ambara i nazad u šatru. Javljaju se i prva odstupanja od harmonijskog oscilovanja kola. Neko nekog mune dupetom, ovaj drugi pod naletom inercije, tresne konobara, ovaj prospe pečenje nekom gostu u krilo, poleti flaša...
Alternativac: Kevo, ka'ćemo kući, smorih se.
Keva: Kad tata kaže.
Ćale: Ako ti je dosadno, idi malo igraj kolo, vidiš da svi igraju.
Alt: Oću, zabole me, i da znam ne bih.
Neka gospođa iz kola: Ajde, Milane, dođi pored strine.
Alt: Ja sam Voja, nisam Milan.
Ng: Ma, blago strini, koji god da si, moraš d'igraš u kolu. Evo, uđi između mene i ove male, vi'š kak'a je lepa i rumena k'o jabuka.
Alt: Ja...ovaj, ne znam da igram kolo.
Ng: Ma, šta ne znaš, samo prati ritam, tri levo, jedan desno, pa malo u mestu, pa opet...'ajde, brate, šta si se ukočio, kakav si ti Srbin ako ne znaš da igraš kolo? Kako ćeš da se ženiš takav?
Ng: :simulacija kretanja kuglice u fliperu: pardon...izvini...auć...u pičku materinu, šta mi je trebalo da dolazim ovamo.
Neartikulisano oslobađanje energije na jednom mestu, putem talasa se prenosi, i 37 ručnih čvorova dalje, kolo se prekida i jedna persona nabija facu u čorbaluk sa sarmom. Muzika prekida Moravac i započinje Užičko kolo. Mladi alternativac beži od strine ka izlazu, ali ga presreće stric, sa sjajem u očima koji govori: Sinovac, ajde u kolo!"
Obrni, okreni, uvek postoji neki alavi, prždrljivi skot, koji će bez obzira na okolnosti u kojima se nalazi uvek prvo misliti na sebe, pa možda i na druge. Bilo šta da je na stolu od hrane ili pića , taj će sve da strpa u sebe. Deviza mu je: Ja, bog, pa ostali...
-Milane, daj bre ostavi malo i za ostale...
-Ma, samo još ovo da probam!
-Milane, nisi jedini na slavi, majke ti ga spalim! Pola praseta si već spizdio...
-Pa i onako nije bilo neko veliko...
-Tebi prase koje pečeno ima 40 kila, nije veliko??? Da bog da doktori vadili iz tebe pičko alava!
Posle par dana...
-Gde bre Milan?
-Ne znaš?
-Nemam pojma!
-Završio na hitnoj posle slave, jedva ga doktori isprali koliko se najeo i ožderao. Celo vreme je nešto buncao na hitnoj i tebe spominjao.
Termin kojim opisujemo ukratko kako je neko nekog nadjačao u borbi,ali i kako se proveo,odnosno,kako će se provesti onaj ko će biti pretučen.
-Brate,znaš li kakva je tarapana nastala juče kod Gimnazije?Pobili se Rašo i Milan.
-Uhh,a kako to?Pa što je bilo?
-Čuš što je bilo.Reciklirao ga Rašo.
-A,kako neće kad je 50 kila teži od onog kostura.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Kakva si ti budala,aj bježi.
-Slušaj,aj još jednom mi reci da sam budala,ima da te recikliram tu.Pederče.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Jesi li gledao sinoć utakmicu,ja nijesam mogao,obećao sam ovoj mojoj novoj da ću da izađem s njom.
-A kako ne bih gledao.Reciklirali smo ih 5:1,a mogli smo i više.
E, ovakav seks nije bio skoro. Em su coveka platili, em se izreklamirao, em nas sve, kolektivno, izjebao u mozak sa tri jedne te iste pesme i em je jednu od te tri, nazovi, kompozicije poslao na Evroviziju.
Elem, kako seks danas sve prodaje, to je i lajtmotiv ovogodisnjeg izbora naseg predstavnika na Eurosongu.
Emina- Tebi je samo do "onog" (po principu "kako ti hoces, pa da rucamo"), a ja se neckam kao seljacka mlada.
Milan- Ova pesma bi mogla da se opise u samo dve reci: "Tri puta!" Ko je gledao "Mi nismo andjeli" zna o cemu pricam. Da ne pominjem to da izgleda kao Romulanac iz Star trek-a sa onom frizurom.
O-naj T-reci lik- Ovde je orgijanje vec pocelo, ali nam ni to nije dosta, pa zovemo i mornare. Pored solaze one Romkinje, ovu pesmu od ostale dve izdvajaju pantomimicari prikljuceni na izvor naizmenicne struje.
Sramota...
Ljudina. U punom i pravom smislu te reči. Ne po gabaritima, već po karakteru. Pošten, vredan, nenametlijv i lojalan prijatelj. Sa oštro izdefinisanim socijalnim stavom i osećajem za pravdu.
Omiljen kod starih i mladih, poštovan od neprijatelja i rivala, strah i trepet za nepravdu bilo kog oblika. Odlučan kad vodi, istrajan dok sledi, ne zna za strah, ni za odustajanje.
Veseljak je, te stoga rado viđen gost na svakom derneku, kumstvo ne odbija, iako ga češće zovu nego popa. Domaćin za primer, muž, otac, brat, kum, komšija za poželeti.
Pomaže pre nego stignu da mu pomoć zatraže, zahvalnost ne očekuje, jer smatra da je pomoći nekom, nešto sasvim prirodno.
Može biti fakultetski obrazovan ili jedva pismen, ali mudrost stečenu kroz život rado će podeliti sa svakim ko je zatraži. Skroman kakav jeste, nikad je neće nametati. Čoko se ne postaje, čoko mora da se rodi.
-Jesi čuo šta je Milan uradio?
-Ne. Šta?
-Sazvao je sve lokalne biznismene, i one kontroverzne i one obične, i sve gazde i privatnike, i velike i srednje. Nabio ih kod Đure u birtiju i tako ih isprozivao i iskritikovao, da su im se uši od stida zacrvenile.
-A šta oni?
-Tajac brale. Ko da mu odgovori?
-I to što kažeš.
-Za dva sata su mu napunili šleper lekovima, hranom i odećom, a on sam je pola dao iz svog džepa. I lično je sve odvezao na Kosovo u neku dečju bolnicu.
-E jes čoko! Bar da je više takvih...
-Čoko boga mi...
Odlican nacin da vam zena uvek bude kuci.
M: Alo.
R: Alo Mile.
M: Kude si zeno?
R: Eve kuci Mile.
M: A kude su deca? Daj da gi cujem.
R: Deca gi nema kuci, otisla u Progorelicu da teraju Stojanu sporet.
M: A sto se na fiksni niki ne javlja?
R: Pokidao Roki kabal jos proslu nedelju kad ga Radovan pogodio s papucu, ono se kuce isteralo is pamet pa jurnulo kroz hodnik i oborilo telefon.
M: Pa sta je kum Radovan trazio kod nas kad zna da sam ja u Crnu Goru na rabotu?
R: Ma kakav kum grom te ubio, reko Milan nas, nesi cuo dobro zajebava ovaj mobilni.
Ako je suditi po mišljenju vaših roditelja, pored narkomana, najgore ubice tokom noći. Zbog njih vas vaši roditelji ne puštaju da hodate ulicom tokom noći, jer će vas "napasti".
Napolje možete izaći samo s ocem/starijim bratom/majkom jer će vas oni braniti ako vas napadne pas...
Sin: Kevo idem do Milana da napržim neke CD-ove...
Keva: Juuu sine, nemoj sada, vi'š kol'ko je sati! Oćel' te neki psi rastrgat! Juuu!
Sin: Neće ništa da mi bude, pa Milan je 300 metara od naše kuće!
Keva: Ma pusti ti to! Psi samo vrebaju kad će nekog da napa'nu! Eno na vijestima nekog dječaka iz Afrike psi skroz izjeli, pa taj dječak morao na operaciju. Jadna ja ako i tebe tako napa'nu!
Sin: Ali kevo, to je...
Keva: Nema ali! Sjedi ovdje i čekaj oca!
