Slično ko steroidi u teretani, možeš i bez ali sa njima ide mnogo brže i lakše.
-Jesi video Divlju kako se uradio, pre pola godine nije bio ni blizu toliki.
-Ma uzeo steroide.
-Aham.
------------------------------------------------------------------
-E Aco, jesi video Perića kako rezvaljuje na Vukajliji a do pre mesec dana nije mogao ni poster da pravi.
-Ma uzeo ktitor nalog.
-Aham.
Poslednjih 10-ak godina, od kako su se otvorile granice i na tržište došli mnogobrojni proizvođaći sa zapada, tako su i trendovi počeli da se menjaju. Do pre 10 godina, maltene svaka kuća u Srbiji je bila bela ili siva omalterisana , eventualno sa onim horizontalnim ili vertikalnim šarama koje su majstori fazonirali grančicama. U neku ruku, bilo je tu i fazoniranja fasadnim ciglama u beloj, žutoj i crvenoj boji. ALI... kako je tržište postalo preplavljeno bojama za fasadu u preko 20000 nijansi, narod je sve više počeo da gubi ukus i smisao za harmoniju i kontrast( u likovnom smislu). Iz dana u dan, osviću nove boje kuća, od drečavo zelene, preko "famozne" KAJSIJE, do izrazito crne,teget ili "ferari" crvene. Danas svako selo u Srbiji, kada se pogleda sa nekog proplanka, liči na uskršnje jaje. Dokle će to tako da izgleda, pitanje je za diskusiju na višim nivoima, jer je sasvim evidentno da pojedinci žarko žele da se izdvajaju od komšiluka, pa makar po marginalnom kiču i šundu šaranja sopstvene kuće.
Pre 15 godina...
-Dragi, trebalo bi da krečimo kuću.
-Ok, sutra idem po Polikolor, pa zovem Rašu da okreči.
-Šta misliš, da ubacimo malo žutu boju?
-Ma idi ženo bre!!! Počela si ko oni ludi Nemci, oni svaku sobu kreče u drugu boju. Kičeraj bre.
Danas....
-Dragi, trebalo bi da krečimo kuću, idi do malog Marka po ton kartu. Mislila sam da dečiju sobu okrečimo u nebo plavu sa onim teget bordurama, našu spavaću u roze sa crvenim krugovima, dok bi plafon u dnevnom boravku mogli u jarko žutu.
- Ma nema problema, ionako je komšija Žika svoj stan okrečio u fluorescentno zelenu. Nije on pametniji od nas, ko mu je** mater.
Kaže se za nekoga ko je baš mlad počeo da pije
Deki: Tebra što je onaj Goksi iz tvog kraja propao onako lik, bio dobar fudbaler..
Mare: Burazeru ubi ga tandem dunja-jelen već par godina..
Deki: Šta par godina, pa on nema više od 20, 21..
Mare: Ima 21, al se prvi put napio uz na kraj sela žuta kuća i od tad doliva..
Kažemo za nekog ko niti gleda televiziju, niti koristi internet.
Uspeh uvek ima cenu, samo što mi svrašavamo na one stvari koje nam se sviđaju, i zanemarujemo načine do kojih smo došli do njih. Ta druga strana medlje je tu da progoni, jer je stalno krijemo, a ona je veći deo nas nego naličje. Ne priznajemo sami sebi ko smo i šta smo.
- Vidi brate koji je kralj ovaj Đoković, sve redom kida!
- Jes brate, a jel bi ti mogao da živiš tako da ti lekar kaže kad i koliko smeš da jebeš, šta i kad da jedeš. To ti je bre jebenije od zatvora. Trenira ko magarac svaki dan, a drugi mu trenira devojku.
Reč vrlo popularna u južnom delu Srbije... Leskovac, Vranje i na Kosovu. Kada kažemo nakekerio, misli se da je neko postavio neku osobu negde ili je ona stala sama tamo gde će da bude u centru pažnje ili gde je svi vide.
(Negde u južnom delu Srbije)
-Jutroske ja si prolazim pored komšijinu kuću , a onija njegovi deca, ne li se nakekerili na onaj prozor visiv ko da su u šumu odrasli...
Kada se takmičiš sa kolegama ko duže ne okusi alkohol.
...Ali što bi to uopšte radio?
Pijan ko grob, zmija da ga uape domaće se izvrne.
-Radovane sine kad se pre učljivi, dobar li si mi?
-J... esam tato...
-Lelel Milankaa, dođi si vamo, da vidiš kvog si mečakara rodila, živ se utepaja...
Čudan fenomen poznat u Srba da kada odemo iz naše mile zemlje čim naletimo na nekog crnca, trčimo, ushićeni, uz vrisak i histerisanje, da se fotografišemo s njim! Postoje tri reakcije na ovaj fenomen:
- Jedan deo grupe se čudi ovoj vrisci devojaka, dok
- drugi deo (muška ekipa je u pitanju) brzo piše papir sa forom Srbima je veći, a
- treći samo blenu ne kapirajući ovaj novonastali cirkus.
Nekako mi nije baš najjasnije što crnci ne oteraju ove ljude u tri lepe, nego se smeše ko dive, i staju da ko, majmuni u zoološkom vrtu, budu deo ove diskriminacije!
Hodajući muzej, omot singlice iz 1975. na kojoj još stoji drljavim rukopisom ispisano ime omladinke koju je ćaća svojevremeno vodio na šampite. Grupa Dak, Treći kanal, onaj koga je smorilo danas, a i jebe mu se za sutra. Biti retro u srcu, to je biti buntovnik na svoj način.
Kada svog sedmogodišnjeg sina obučeš za školu u štrikani poluver, uparen sa univerzalkama, pa mu zlobna dečurlija pomere bulju od zajebancije.
Kad te nerviraju ovi novi, pederski crveni dresovi reprezentacije, a plavi su ti bili baš gotivni. Kada tu istu reprezentaciju nećeš da gledaš, jer ne igraju više Piksi i Jugović.
Kad na plus tries navučeš kaubojke, kožne lone i teksas prsluk sa prišivačem Def Leparda, pa uveče te iste kožne lone stružeš gletom sa upaljenih dlakavih nožurdi.
Kad fiksiraš antenu ka Avali, jebe ti se da plaćaš kablovsku. Posle se još čudiš što ne 'vataš TV Politiku.
Kad igraš Fudbal Menadžer 03-04, iako će sad diziđe 2011, pa još uđeš u gejm editor i prebaciš Roberta Karlosa u Partizan.
Kada svojoj ribi tepaš rečju "mikica".
Kad si tol'ko tru retro, pa rođenog ćaleta podsećaš na druga iz vojske, još ti ćale pokaže sliku, a ti i Ivo iz Zaprešića imate istu zurku.
Onda skapiraš da moraš da živiš danas, da se budiš sutra, da te svi gledaju k'o specijalca ne zato što si različit, već zato što si stvarno speca, i da vremensku mašinu ne mož da kupiš ni u Trstu. E onda prikane moj, nisi više tru retro, nego si prs'o ko lajsna.
