Spokojne misli sa kojima mirne duše, vlasnik krša, ostavlja auto na parkingu nezaključanog.
- Komšo, svaka tebi čast kad možeš tako čvrsto da spavaš, a Jugo ti cele noći stoji pred zgradom nezaključan. Meni je Toma kleptoman već dva puta maznuo radio iz Merdže.
- Ma idi bre, iz onog mog golje dole i nema šta duzme, može samo da mi vrati nešto. Pa i da otera ceo auto, nije neka šteta.
Jede čovek 100 na sat. Grabi, gura sve ostale za stolom, mljacka, provlači viljušku kroz zube, nikad pored sebe nema manje od tri parčeta hleba, tanjir mu je uvek pun svega i svačega. Prema hrani se ponaša nasilno kao da će da pobegne iz tanjira.
Zbog raznih stvari ljudi koriste Viagru a na tržištu se nalazi još jedan proizvod pod imenom CIALIS koji isto služi za te stvari ali je jači od viagre. Problem je samo kad se ovo uzme kako ga spustiti pa se kaže "Ima da udaraš u ladne pločice da ga spustiš"
Upozoravajuće pitanje računovođe upućeno šeiku koji svakim danom troši sve više milijardi na kamile, kurve i kupovinu fudbalskih timova.
- Izvinite šeiče što vas ovo pitam, ali da li ste vi jebeno normalni?
- Čkode, koji ti je kurac?
- Želite li da postanete milioner?
- E nećeš mene videti kako prosim po naftnim bušotinama.
- Ne serite. Ako i dalje budete trošili ovim tempom, sledeće godine u ovo doba bićete milioneri. Ni pišljivu Barsu nećete moći kupiti.
Deo posade đubretarskog kamiona koji visi na šipci pozadi.
-Kume, nema te u kraju, da nisi avanzovao?
-Nisam, dobio sam unapredženje. Ne ćistim više, sad sam jedrilićar. Visim na šipku ceo dan, priteram kontinjer i ona elektrija sve radi sama.
Odvratan osjećaj koji mi Srbi posedujemo još od kako smo počeli da se pominjemo u zapisima, od kako je svetska istorija čula za nas i od kako postojimo kao narod. Odvratan osjećaj kojeg se svi stidimo i koji ne pominjemo, osjećaj koji ne želimo da priznamo ni sami sebi.
Dobijemo ga najčešće u sitacijama kad gadno najebemo, nije bitno zbog čega, ali jedina uteha nam je što nismo jedini koji su jebali ježa u leđa. Uvek možemo da se očešemo o nekog drugog i da pomislimo u sebi "uh, dobro je ima neko ko je gore proš'o od mene!"
Naravno to nije lepo i ne zaslužuje reči hvale, ali je valjda to u našem mentalitetu kao naroda koji se uvek međusobno jebavao. Ipak naši stari kažu da smo mi sebi sami najveći dušmani.
- E, u pičku materinu, dobio sam keca iz Matematike, kurac će sad ćale da mi da Pasata i kurac ću da dobijem keš. Ostaću na polaganju i dok svi moji drugovi budu jebali na moru, ja ću morati da učim jebene razlomke i jebene sisteme jednačina. U kurac! I da se nosi u kurac ovaj kreten odvratni koji mi je pomagao na kontrolnom. Služi mi samo da me smara čitav moj jebeni život! I to da mi je neki drug...
- Profesor: Markoviću, evo i tebi jedinica, pravićeš društvo Stefanu u avgustu, pa bolje uči sledeće godine.
- Hvala kurcu da je i ovog kretena ostavio za polaganja, barem znam da nisam jedini koji je najebao. Bog je živ i Niče je... :smeška se:
- Drugarica: Stefane, šta se smeješ koju pičku materinu , ispušio si ga za Pasata ?
Pogledam je, pogleda ona mene. Kapiram da je shvatila da mi je drago jer je i Marković sa mnom na polaganju. Al', šta ću - ne kaže se džabe u narodu "Da komšiji crkne krava, da nam svima prazna štala". Takvi smo mi... Nažalost.
misao koja nas navodi da zadajemo sebi cilj(eve)...da idemo ka njima i da ih osvajamo..neki ciljevi ne proizilaze samo iz naših želja...već su "posledica" realnih potreba
nije mi namera da vas smorim primerom... on je rezultat moje potrebe da to nekome ispričam...kao pismo..napisano nikome...ali će stići tamo gde sve reči stignu...kad-tad
treba mi stan... prostor...da od njega sebi napravim dom....treba mi sobica i kupatilce i kuhinjica...sve je namerni deminutiv...da se ne moram baviti brojkama...zamislila sam da je moj dom u sklopu stare kuće ili zgrade...sa nekoliko stepenika koji vode do ulaza...volim stare kapije koje su obrasle puzavicom...i sve što sam zamislila prilično je rustično, ali moj dom..srce mog doma je potpuno drugačije...volim boje....volim da izmišljam koješta...da spajam nespojivo i u tome pronalazim sebe...volela bih da nekim starim stvarima posvetim pažnju...mislim na komade nameštaja..da sama obojim zidove...mada znam da nisam rođeni moler, volim da prođem "molerovom ulicom"...da se okružim svim svojim sitnicama ...da pesme, meni dragih bića...pesme "mojih" pesnika ispisane mojom rukom stavim na zid..pored kreveta, baš u visini očiju i tako ih iščitavam po ko zna koji put..dok ležim...volela bih da kroz prozor mogu da vidim nebo i da sunce ponekad proviri u moju sobu...ali su mi dragi i oni tmurni..kišni dani...stvoreni za dokolicu...leškarenje...poželim dom pun prijatelja..kojima je prijatno kada su kod mene...koji sami sebi kuvaju kafu..čaj ću ja pripremiti i dodaću mu malo ruma..čisto da podgrejemo dan, jer tako volim...ali obično takvim danima budem sama
volela bih da me moji prijatelji iznenade..dođu nenajavljeni...da pripremamo neka nova jela od svega zatečenog u frižideru...da pijemo vino...da bude radost...
volela bih...rekoh
Iliti ko prebaci crkvu, igra za selo. Izraz koji se koristi kad' neki igrač uputi svojim majstorskim i profesionalnim udarcem loptu preko zaštitne mreže koja se nalazi pola metra iza gola. U najgorem slučaju kad u Jelen Super Ligi prebaci stadion.
- Daj bre idi u pizdu materinu, sa pola metra si prebacio i gol i zaštitnu mrežu iza gola!
1: Aj' sad idi da uzmeš pasoš i da je vratiš!
Savremena verzija nazdravljanja "Da smo zivi i zdravi"
Omiljena izreka svakog lika koji voli deblje cure.
Lik1: Dobra ona tamo, a?
Lik2: Ma beži bre, izgleda ko mladunče kita.
Lik1: Brate, bolje da ljulja nego da žulja.
