pamticu te ceo zivot.samo idi...
„idi kuci“
Tačno ta rečIdi kući1 definicija →Sposobnost pijanaca da sve što im kažete povežu sa pesmom koju će vam pevati najmanje narednih pola sata.
-Kuda ide ovaj idiot?
Pijanac: EEee zapevaću kada prođe sve, aaaa kuda idu ljudi kao jaaaaaa...
Što si pijan kao bulja?
Pijanac: Zašto si se napioooo,suzom piće platioo..
-Reci šta da radim, samo da ideš kući!
Pijanac: Reci sve želje, reci šta treba, skinuću srebro, bisere sa neeebaaaa...
Ovo kažu bahati vlasnici trgovačkih radnji kad im se neko žali na robu ili uslugu. U fazonu "nisam te zvao, ako ti se ne sviđa idi kod drugog"
- Radmila opet si mi uvalila pokvareno mleko
- Ne muzem ja krave, ja samo prodajem. Ako je pokvareno to je do mlekare.
- Ma nije do mlekare, istekao je rok trajanja.
- Pa što nisi pogledala kad si kupovala?
- Pa jel treba ja svaki dan da gledam rok važenja
- Treba
- I nije ovo prvi put da je pokvareno mleko, ovo je 3ći put ovog meseca
- Ako ti se ne sviđa idi kod drugog, nikog ja ne zovem kićenim kurcem
1. Apsolutno fenomenalna stvar u svakom pogledu.
2. Idi Amin
1. Cigin konj
2. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B4%D0%B8_%D0%90%D0%BC%D0%B8%D0%BD
Izraz neverice jaci od "Idi u kurac"!
Mislim daj ne seri da ćeš sve to popušiti !?!
Rečenica koju obicno izgovara žena kada po 34. put pokušava da natera svog muža, koji je normalno pod gasom, da konačno krenu kuci sa slave,svadbe,ispraćaja ili sl.
Ž: Kada cemo kuci? Vec je 23:30...
M: Sad cemo za koji minut.
Ž: Ajmo Zorane kući molim te ponoć je ostadosmo ljudima ceo dan u kući.
M: Evo,evo..
Ž: Ajde Zo...
M: Čekaj bre da popijem jos jednu sa kumom red je ...
Ž: Ovo stvarno vise nema smisla ajmo kuci deca se obula a ovom malom se spava!
M: Zeno, šupičku materinu evo ti pare za taxi, sklanjaj mi se sa očiju!
Alternativa kulturnoj psovki ''idi u peršun'' koju upotrebljavaju čarobnjaci stare garde.
-Merlinove mu brade, kako to mešaš slačicu sa imelom? Ko te je to naučio, tako mi nedokuvane zmajeve repe?
-Tako kažu u ''Čarobnjacima sa Beverli Hilsa'', hiljadu godina od danas, gospodine.
-O, tako mi svračijih repova i Merlinove mi brade, vraćaj se u srednji vek, dečače, ovde je magija bila na visokom nivou i bez šljokica.
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Anastas Petrović
1900-1998
prošao sito i rešeto
Svi u kući znaju za nju, ali niko ne zna kada dolazi i koliko će ostati u kući.
Interesantan, poluozbiljan izgovor za napuštanje dosadnog društva. Ipak, začuđujuće veliki broj ljudi ga ne shvati kao sprdnju, nego sasvim ozbiljno.
- Ljudi idem ja kući.
- Gde ćeš, tek je deset sati?
- Ma idem da spavam. Treba ujutro rano da ustanem, da doručkujem.
- E jebiga. Ajd vidimo se onda, laku noć.
