Onaj trenutak kada preuzimas gajbu piva od prodavca i pitas "Jel moze licna" i u iscekivanju pozitivnog odgovora molis boga da kaze moze...i onda kada prihvati predlog licne karte u nama se stvara osecaj pobede i zadovoljstva i kao da je u tom trenutku gajba piva vaznija od licne karte...jer on moze lagano da ti izgubi licni,da iznajmi sony na tvoje ime,podigne kredit ili ti dodje na adresu..ali realno o tim stvarima ne razmisljas dok uzimas gajbu...
Ti:jel moze licna Prodavac:hmmm aj moze al da vratis gajbu Ti:do jaja
Predstavlja zabranu unošenja hrane u organizam, odnosno gladovanje nakon koga sledi obilno mrndžanje. Ovaj proces se uglavnom može videti na narodnim veseljima, slavama, svadbama i tako.
- Mare, probaj meze, vid' kako je brutalno suvo meso, a tek sir. - Ma nešto ne mogu sad.. - Ti ne možeš, daj ne seri, ti si najveći mesaroš koga znam! - Ma ćuti konju, ne deri se na ovoj svadbi, čuvam se za pečenje! ---------------------- Stigla janjetina, Mare trpa u sve rupe!
Izraz koji bi trebao da oznacava podizanje medjusobnih odnosa na visi (citaj prisniji) nivo,obicno izmedju "dvoje mladih",mada ni stariji nisu imuni na to. Oznacava prelazak na stanje koje je u nekim slucajevima jako tesko prepoznati,jer se u danasnje vreme americkih filmova,meksickih serija i procesa tranzicije koji neminovno uticu na ponasanje ne moze sa sigurnoscu utvrditi u kom momentu su se dvoje (ili troje) smuvali:
-jao moram nesto da ti kazem,bila sam sa Petrom sinoc,bili smo kod njega na gajbi,znas kako se dobro ljubi.. -pa jeste se smuvali? -jao pa ne znam,valjda jesmo.
termin koji koriste uglavnom prfesori,admini,cudi me da amerika to ne koristi... uglavnom, ovim iskazom "pesnik" ti stavlja do znanja da moras da se pomiris sa okolnostima i da sve sto kazes/uradis ne moze promeniti zulum/zijan koji ti je nacinjen.
1. -profesore,zasto trojka kad sam sve znao?? -bog zna za 5, ja za 4 tebi je dosta 3.. uostalom, zali se vodovodu, ako ti se ne svidja 2.server za cs: -ivane kako si me ubio kroz kutiju, cheat,a? -aha, zali se vodovodu 3. -od danas, kosovo nije vise deo srbije -ne mozete to da uradite, u pravilniku pise.. -zalite se vodovodu
Jedan od najboljih izgovora da se prekine neprijatna tišina kada neko nekog pita "e što nisi zvao ovog/onog na slavu?" ili "Juuu, matorii, a mene ladno nisi zvao na slavu...c c c".
-Ej, pa gde si ti? - Ee, pa evo me -Cujem pravio si slavu sinoc -Ha, pa da, malo onako... -A mene ladno nisi zvao, c c c - hah..... a pa na slavu se ne zove na slavu se dolazi, he he he -hahaha, pa da, ma salim se...
E to je ona stara priča. Od starih neprežaljenih ljubavi, do nekih ljudi koje je pojelo vreme, pa ih nigde nema. To su one osobe koje se smatraju ličnim vlasništvom, koje su naše, a možda već žive neki svoj život, koji nema nikakve veze sa nama.
-E video sam juče onu Mariju iz našeg kraja, jel je se sećaš možda? -Šta, moju Mariju, pa kako se ne sećam, čoveče znaš ti šta smo mi značili jedno drugom. Pa znaš kakvi smo bili, eee... -Ma šta ste bili, nisi je video ni čuo 10 godina, a šta ste imali, nedelju dana držanja za ruke. Šeta žena sa mužem, ima dvoje dece, nije ni pitala za tebe, osvesti se.
Odnosno, postoji jasno omeđena granica do koje možeš ići i do koje tvoj potencijal može dosegnuti. Bez obzira na jeftine motivacione poruke koje propagiraju da se "može ostvariti sve što zamisliš" i da "je nebo granica", stvarne mogućnosti daleko su drugačije i dokazane hiljadama godina ljudskog iskustva. Neko ko je visok metar i šumsku jagodu, ne može postati NBA plejmejker, bez obzira na agilnost i spretnost sa loptom, kao što mladić čije lice izgleda kao Hirošima 1945. ne može realno očekivati da će smuvati prepičku, bar ne bez adekvatne finansijske injekcije. Granice ljudskog potencijala su čvrste i realne, a vascijeli trud i zalaganje čovjeka će odvesti samo donekle. Kada se dodirne granica za čiji prelazak ne postoji viza, tu ne pomažu ni motivacioni govornici, ni obilje knjiga o samopomoći. Jedini lijek je prihvatanje surove realnosti da su naši talenti, sposobnosti, genetske predispozicije ucrtani u knjizi sudbine, a da gumica za to mastilo još nije izmišljena. U životu možeš dati onoliko koliko objektivno imaš, a svako davanje preko toga dovodi u ekonomsku propast, ludilo ili poroke, a najčešće - sve od navedenog, zajedno sa razočaranjem, koje, ako u dogledno vrijeme ne preraste u prihvatanje stvarnosti, čovjeka može otjerati u ambis depresije i suicida.
- Tebra, razmišljam da se oprobam u bodibildingu. Krenuo sam u teretanu. Mogao bih za koju godinu i da se takmičim. - Đole, ne znam kako ovo da sročim, ali nije to za tebe. - Što? - Em imaš dva metra, em su ti kosti tanke i dugačke. Više mesa ima na izgladneloj džukeli, nego na tebi. Ne možeš se pružiti više nego što si dug, niti možeš napakovati više mišića nego što ti je majka priroda dala. Aj da mi idemo na špricer i Zaječarca, pusti takmičenje profesionalcima.
