Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako. Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Još jedna, tipično srpska izreka, čiju paralelu teško čovek može da nađe na nekom drugom jeziku. Malo izkoči i braća ima da se potrude da te odvuku nazad u blato. Dok na trulom Zapadu "gori" makar nekoliko generacija, kod nas to traje maksimalno do zore tj. dok neki dokoni kompleksaš ne yaključi da treba da se valjaš u blatu sa ostalim.
Noćna mora roditelja ziljavih pički. Jer, dok rođenu ćerku mogu izbegavati i ne pojavljivati se s njom u javnosti, psa ipak moraju izvesti u šetnju inače će im se taj pas pokakiti na tepih. Odrastao čovek izgleda tragično kada ga vidite sa psom obučenim u roze haljinicu.
-Oprostite, koja je to rasa? -Ček, zapisala mi je ćerka negde... aha, evo ga... hm ... izgleda da je ovo ... wabwadow
Koristi se isključivo kod osoba, koji se ni u jednom trenutku svog života sluhu nisu ni približili. Koji kada zapevaju, etnički čiste sva susedna sela. Kojima je neko magare dok su bili mali pojelo violinski ključ.
- I jaoo kako sam razvalio onu "PuUune čašee ispijaAm,Tuudje žeEene ostavljaaAm !"
Đoku. Ne kapiram to žensko nepriznavanje činjenice da su oba pola neverna, nagonima animirana hrpa primata. Ne, kad vi to radite, vi to radite sa puno emocija, u krevetu posutom laticama ruža sa baldahinima koji mirišu na lipe, spojeni u strastveni erotski tango dok se u pozadini čuje Luj Armstrong. Dok mi to radimo u prljavoj klonji nekog motela sa dupetom dotične u lavabou,sa prljavim gaćama unaokolo, spojeni u preperevku koju je osmislio sam Nečastivi.
-Muškarac vara kurcem , žena vara srcem. Ta komponenta emocije je bitna kod nas. Nama mora da se sviđa švaler. Ne samo izgled, već i duša. -Što ne menja činjenicu da si tom švaleru svirala kožnu frulu kao Bora Dugić u svlačionici KUD-Karasevdah. Kao Bora Dugić na ekstaziju. Muškarac vara kurcem, žena pičkom. Ende.
