Sviđalo se to tebi ili ne ja ti moram reći svoje mišljenje. Ali onako bez nekog snebivanja ili ustezanja od tvoje reakcije, s'neba pa u rebra. Jebi ga, možda sam bolesno iskren ili me savršeno boli kurac za tebe. Na isto ti dođe.
- Doktore šta je sa mojim rezultatima, jel su gotovi? - Ej Sirotanoviću, jesu. Šta ima kod tebe? - Ma šta može da ima doktore, pojede se živ, pričaj ako srca imaš!? - Pa kako bih živeo da nemam xe xe, kapiraš? - Ti si neki šaljivdžija, pričaj bre čoveče! - Smatraj me kako hoćeš, imaš leukemiju. Sledeći.
Konstatacija kada se ponadaš da te neko zove na iće i piće, a to bude daleko od istine.
Zete, možeš li sutra da dođeš oko podne do nas? Naravno da mogu (osmeh). .............................. Sutradan ............................. Evo ja stigao kako smo se dogovorili, šta ima lepo za ručak? Ko je rekao ručak? Stiglo nam je 8 tona uglja, treba da se unese.
Pitanje na koje ne možeš odgovoriti gramatički ispravno pa menjaš formu rečenice prilikom odgovora.
- Kako ti se ovo sviđa? - Kakvo ti je to pitanje? - Što? - Pa kako da ti odgovorim: Dobro mi se sviđa, lepo mi se sviđa...? - Samo reci kako ti se sviđa, jbt! Bez filozofiranja. - Evo, super je, kul, vrh, predobro, jel ovako okej? - Pa nisi ni pogledao! - JE-BO-TE!
Lik koji misli da kada se na tv-u ne prikazuje Farma, od 100 kanala na kablovskoj, nema šta drugo da se gleda. Za njega su Ivo Andrić i Tolstoj pisci dugih i smor knjiga, ali su zato Isidora Bjelica i Nives Celzijus nešto najbolje što je moglo da se dogodi, posle osnivanja Granda. Gost u emisiji Lee Kiš je nešto čemu teži, u ovom trenutku, nedosanjani san.
Ćao Kuco šta radiš? - Ma evo bre ništa, čitam malo Anu Karenjinu, rek'o da se podsetim malo. Ti? Jao, pa to je tako kič mnogo je dugo, a nema gotovo nikakvu radnju. Evo baš sad si me podsetio da pročitam drugo poglavlje knjige koju je napisala Isidora Bjelica i... Šta kažeš to, kukala ti majka, pa kako znaš da je kič kad dve strane nisi pročitala, pa majku ti bezobraznu. Pa ja da hoću da dodjem na tvoj nivo, ja bih morao da gledam Pink 24h još plus da glasam za Zvezde Granda. Budi mi pozdravljena i ne javljaj mi se više ko Boga te molim!
Počeo je raspust i vreme prolazi tako sporo. Zatvorio sam se u sobu i narednih nedelju dana nadoknađivao igranje raznih igara. Jedem, spavam, igram je bio moj moto tih dana. Ćaća bi povremeno upadao u sobu krsteći se, prozivajući majku da je odgojila debila i nazivajući mene propalim slučajem.
Reših da izađem vani. Majka se zahvaljivala svetoj Petki, otac mi tutnu crvenu u ruke "za da se nađe" namigivajući mi šmekerski. Razmišljao sam, gde bi najpametnije bilo iskoristiti novac. Setih se da su me likovi iz kraja izbegavali jer sam im izgledao kao čudak, pa reših da se ubacim u njihovo društvo. Gledali su me ćudno kad sam došao do njih, mali Kizo me pozdravi i počela je neka opuštena priča. Rekoh da imam Vajferta, pa da kako pametno iskoristimo taj novac. Budući da smo bili zagorela klinčadija, rešismo da platimo debelu Miru i izređamo se na njoj pošteno. Bili su to najsrećnijih dva minuta u mom životu. Počelo je intenzivnije druženje, prestali smo da idemo kod Mire jer smo ukapirali da je to bilo bacanje para, te smo po prvi put završili travu od lokalno dilera Lemija botaničara. Udaralo je u glavu, smejali smo se kao nezdravi, Lemi je čak i častio polutanera za nove mušterije, ne sećam se kako sam ujutru došao kući. Malo po malo, počelo je svakodnevno varenje po kraju. Svet je bio naš.
I od jedno se ruši svet. Ćale mi je našao paklu cigareta. Punu trave. Majka plače, otac vojnički kaiš vadi. Pitaše me da nisam upao u neku sektu pre nego što mi se gubi svest od siline udaraca. Budim se. Oko mene sve mirno, ležim u čistoj sobi, totalna harmonija, zen mod. Upadaju roditelji u sobu, pitaju da li je sve u redu, kao da se nije ništa desilo. Kasnije sam ukapirao da nisam bio kući tri dana i da je sve bio samo trip. Pao je i naš lerdi Lemi. Bio je kraj zabave a ujedno i raspusta. Pošao sam u peti razred.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Pristajanje na tuđi predlog sa velikom nesigurnošću usled manjka potrebe i volje za daljom raspravom. Po principu "Nek' ti bude. Ako sjebemo stvar, ti si kriv".
- Druže, ja mislim da mi ovo nismo lepo okrečili. Biće šareno, a onolike pare gazdarici uzesmo. - Ne, ne, nisi u pravu. To je uvek tako dok se ne osuši. - Ma da, ali opet mislim da bi bilo bolje da pređemo još jednom. - Slušaj ti mene, znam svoj posao. - Kako kažeš.
Y:"E ljudi idem kući da ručam,ćale će da mi sere..." X:"Pa šta imaš govna za ručak??I još ćaletova???Jel ti toliko bolesna porodica???" Y:"Ma ne breee...ne razumeš!Ćale će da mi kenja!!!" X:"???##?@!@@@????" Y:"Ma....idem...."
Vremenska odrednica za celokupan period od samog početka civilizacije nama poznate kao takve, pa sve do dana današnjeg, iliti od kako je Svevišnji podigao ruku i rekao:
-Neka budu novine "Svet" i neka budu cigare "Vek"!
