Izraz koji koriste neuki babe i dedovi na svaku stvar koja im je strana i za koju misle da nije dobra.
Majka:"Vid' što ovaj moj probušio obrvu". Baba:"Ju, dete, šta će ti to"? Sin:"Pa tako, volim to". Baba:"Ih, đavolja rabota, nije to dobro, garant se druži sa onima što puše drogu". Deda:"A 'de mi je unuka"? Otac:"Eno je sluša mp3 u sobi. Onu njenu metaliku". Deda:"To oni drekavci? Sve su to đavolja rabota, trebali bi vi njih u crkvu odvest'." Majka:"Ma pusti decu, pubertet". Baba:"Đavolja rabota, kažem ja. Videćeš kad i oni počnu da piju i puše drogu".
Fora. Subliminalna uvlakuša u "Želim da ti se uvučem u gaćice" smislu. Taktika pre svega. Prvo, da bi te uopšte uzela u obzir moraćeš da joj prineseš žrtvu. Njoj, paganskoj boginji. Svile i kadife, baršuna i kašmira. Zlata, srebra, dukata i svega što svetluca. Par generacija volške jesetre, što da ne. Jeste, skup je kavijar. Skupo je sve, al' ona stvar je skuplja. A vredi. Vredi tačno onoliko koliko košta. Pogledaj samo onu Silviovu malu. Je l' ono Rubi beše? Eto vidiš, čak i ime joj je skupo a kamoli pica, a mislim da je izlišno konstatovati da su u Italiji najbolje pice. Ah, digresija. Tako je neizbežna kada je ona stvar na komunikacijskim marginama. Ne možeš a da te ne ponese u stranu. Elem, italijanski specijaliteti na stranu, druga stavka. Moraš da stvoriš iluziju nepostojanja nazadnih namera. Maziš i paziš zato što si tako odgojen. Zadnji primerak svoje vrste. Džentlmen iz 19-og veka. Niks trpanje, niks predavanje animalnim instinktima. Samo mažnja i pažnja. Tetošenjem do konačnog cilja.
Zaljubio se do daske i nema dalje. Obuća se nekada više cenila i čuvala pa su se u tu svrhu na voljene cipele zakivali tzv. blokeji koji su štitili od habanja. Ujedno je tako nabudžena obuća proizvodila specifičan zvuk i skretala pažnju na šetača.
Moj ćale i danas nosi novu obuću kod obućara na zakivanje blokeja. Kada hoda proizvodi zvuk kao potkovani konj, samo se ritam razlikuje.
Neće se vratiti. Šutnula te je. Tako je! Zavrtela ti je mozak, iščupala ga manikiranim noktima i bacila u kovitlac neprespavanih noći i preživljenih košmara. Ti misliš da ona zna da sediš u sobi sam i gledaš "Notting Hill"! Zna tuki! A i boli je tuki!
- Brate, koji ti je kurac, dokle ćeš da sliniš za njom? Ustaj i 'ajmo do male Jece, da vidiš kakve cimerke ima. - Neću... Zvaće me.... - Ko će te, bre, zvati, ko zna sa kim se ona sada... - 'Ej, nemoj da si kreten! Vratiće se ona. Uvek se vrate. - Čoveče! Proslo je pola meseca! Čak se i Isus vratio posle tri dana! A bio je mrtav... - Voli ona mene... - Ma, ustaj bre magarče, ne voli ona ni rođenog brata, video sam je juče kako baca mače sa terase! I bio si sa njom četiri dana, jesi normalan?!?!
Stanovnici sela Matejevac pored Niša. Poznati su po tome da su vrlo nezgodno zajebani i po tome što prave vino legendarnog kvaliteta. Ovo "legendarno" nikako ne znači da je vino dobro, postoje priče da postoji jedan lik što je vino pravio od groždja, al još pre rata i od kad je on batalio proizvodnju ko zna od čega ga prave. O zajebanosti Matevčana govori priča o tome da je pred Čegarsku bitku Stevan Sindjelić poginuo tako što ga je neki Matevčanin ubio jer mu se popeo na šljivu kad je izvidjao da li dolaze Turci pa su ga posle ubacili u barutanu i izmislili priču da je pucao u bure.
-Ajde svrati do mene, doneo kolega neko domaće vino pa sad sabiramo društvo da se oduzmemo -Opa, može, krećem odmah, jel to onaj kolega iz Župe? -Ma jok, ovaj je iz Niša, deda mu živi u Matejevcu, čiča pravi vino još od kad su mu komunisti oduzeli oba vinograda, 50 godina iskustva, znaš kako je dobro... -Sad sam se setio, zauzet sam nešto danas, treba tetki da odnesem lek, vidimo se neki drugi put.
Današnja dekonstrukcija obiteljske dogme da momak i djevojka moraju završiti u braku ako zatrudni. Abortusom se klin izbija. Osjeća se emancipacijska odlučnost koja će se sprovesti u djelo. Muška verzija lupanja šakom od stola.
- Što ćeš sada, tuko? Nisi završila faks. Roditelji ti još rade. Tko će ti čuvati dijete? - Sveti Petar. - ?! - Što se zalomilo, može se i odlomiti. Hoću ja s onim kretenom odgajati dijete. Dovoljno je što sam gledala ono njegovo grčenje nad mnom. Žali bože što sam mu dala da svrši u mene.
Stara narodna umotvorina kojom se izražava preterana opreznost zbog straha od mogućeg ponovljenog neuspeha. Isto značenje ima i izreka "Koga su zmije ujedale, i guštera se plaši", ali, realno, sigurno ste se više puta u životu opekli na mleko, nego što su vas ujedale zmije.
