Kadra je rec zbog koje mnoge devojcice budu uskracene za trenutak savrsenstva na relaciji mama - cerka..I dok su ostale devojcice sa mamama spremale rucak,nekima to nije bilo dozvoljeno..
U kuhinji mama sprema rucak..
Cerka: Maamaa,a daj mi da oljustim krompir,ili sargarepicu..evo jel mogu ja da ocistim pirinac..?
Mama: Mooore,cerko idi bolje se igraj sa lutkama,nego sa krompirom i sargarepom!..Jer kada budes kadra u svet ces da bezis..!!!
U ostatku sveta, dodjes, čestitas rodjendan, veridbu, svadbu, odeš za sto i krkaš. Ali mi ne bi bili MI da ne ubacimo i naš tripl poljubac za vreme čestitanja prigode. Istovremeno čestitanje i ljubljenje stvara jedinstven zvučni fenomen.
Slava: Kume, srećna MVA- SLA-MVA- VA -MVA!
Svadba: Mladenci, nek' je sa MVA-SRE-MVA-ĆOM-MVA!
Ispraćaj: Kurtoooo...Aj sad je kratak vojni rok, ima da brojimo MVA-SI-MVA-TNO- MVA dok trepneš!
Bili strpljivi ili ne, neke stvari u životu moramo sačekati.
"Kad će ručak, zar nismo rekli u 3?"
"Nije kad je rečeno, nego kad je pečeno."
"Kad ćeš već jednom da se središ, znaš kolko imaš godina? Vreme ti je."
"Nije kad je rečeno, nego kad je pečeno."
Opaaaaa! svake majke u svađi sa detetom koje pokušava da podigne neki zanimljiv predmet sa zemlje.
D: Mama vidi što je lep list !
M: Ostavi to sine, ne treba ti !
D: Ali, mama baš je lep..
M: Ma ostavi kad sam ti rekla, ko zna ko je pišao po tome! Opaaaaaaaaaaaaa
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Domaća verzija drevne engleske poslovice "burden fits the back". Kod nas se doduše koristi u smislu da nema tog posla za koji se neće naći budala da ga uradi.
Koordinator: Kolege, malo pažnje molim. U sklopu prelaska preduzeća na novi ultraproduktivni multinacionalni model korporativnog menadžmenta uvideli smo značaj prevođenja zastarelog formata skladištenja baze inventara velikog skladišta u novi, elektronski format. Potreban nam je dobrovoljac za taj odgovoran posao i mogu sa punom sigurnošću da obećam da će taj dobiti javnu pohvalu generalnog direktora glavom. Dakle, neka pristupe zainteresovani!
Mika: Ev...
Žika: Spusti ruku budalo, tu ima trie's godina mesečnog inventarisanja, propišaćeš krv na prkno pokojnog đeda.
Koordinator: Kolega, hteli ste nešto?
Mika: Ne... ne, ujelo me nešto otoič tu za vrat pa me svrbi, nikako da se smirim.
Koordinator: Aha, dooobro. Neko drugi, drage kolege?
Pera: Evo ja ću, i da poručite generalnom gospodinu direktoru u moje ime da će mi biti ogromna čast što sam na usluzi preduzeću.
Koordinator: Brrravo Čankolizoviću, to je taj kolektivni duh koji nam fali ovde! To je ono što daje snagu u samotnim jesenjim noćima za tastaturom, sledite me.
Tvoj trenutak moći, onih 5 minuta, half hour of power, kako god želiš. Onaj osećaj koji dobiješ kao Banderas kada ide sa prejakom pičkom lagano ruku pod ruku, dok iza njih sve eksplodira, i što je minirano i što nije. Kada uradiš neku stvar na toliko kul način i lagano odšetaš dok te zanemela masa gleda masa gleda sa oduševljenjem i strahopoštovanjem za učinjeno delo. Ostaje ti još da staviš neke jebačke cvike, pustiš ''Bad to the bone'', i nestaneš u zalasku sunca kao Talični Tom.
Izlazim iz doma sa kesom smeća, nešto mi kvrcne u glavi, zafrljačim je sa 10 metara ka kontejneru, ona uleti kao Djordjevićeva trojka sekund pred kraj. Taksista, portir i neka debela žena me gledaju kao da sam kralj sveta, ja se polako okrecem i krećem ka ulazu u dom. Portir mi otvara vrata pre nego što sam zvonio i gleda me sa respektom i klima glavom u znak odobravanja. Ja se pozdravljam sa osmehom i lagano idem uz stepenice. DOlazim u sobu kod drage, prepiračavam joj podvig, kaže meni moja draga:
A zamisli da si promašio, kao što se uvek desi? Sad bi to smeće 5 minuta skupljao pred ljudima kao retard u tim papučama i kratkoj majici na -2 stepena, em bi se smrzao kao pička em bi ti se masa smejala, možda te ni onaj pijani portir ne bi pustio unutra.
Čudni su putevi uberkulizma.
Keva je u društvu a pred ćaletom ili kada nam nešto treba je mama.
-E brtate moja Keva najbolje kuva.
-Ma sigurno ne kuva bolje od moje keve.
Kod kuce:
-Mama ti si najbolja kuvarica na svetu!Oces da umutis palacinke?
Omiljeni stilski izraz dece od prvog do četvrtog razreda osnovne škole u pismenim zadacima iz srpskog jezika na temu Jesen. Prejebalo čak i dobru staru ''Mama je nešto najlepše na svetu, mama je potrebna svakom detetu.''
Rečenica kojom se odlikuji gosti profesionalci. Zrači iskustvom i zaslužuje poštovanje. Time ćete podsetiti domaćina da vas još uvek nije ničim ponudio od kako ste mu ušli u kuću. Naravno, to je samo uvertira za ono što sledi a to je sok, kafa, slatko...
- I tako ti kažem... bla bla bla... bili smo do tetke na selu prošlog vikenda.. bla bla bla...
- Izvinte, jel može čaša vode...?
- Jaoo, izvini, ja zaboravio. Jeli ćero kravo jedna, što ne ponudiš gosta?! Oćete kafu? Sok?
- Paa, jel ima neka domaća?
