Nositi garderobu duplo veću od one koja ti je taman.
- Longi, daj da probam tu majicu.
... Au brate, plivam...
„moj decko“
Moj grad.
Grad u kome si verovatno začet, u kome si prvi put udahnuo vazduh i napravio prvi korak. Grad u kome si prvi put oderao kolena trčeći za loptom, i u kome si prvi put poljubio. Grad u kome si prvi put bio ostavljen, i neizmerno tužan. Grad u kome si bio neizmerno srećan kad si se ponovo zaljubio. Grad čija svetla budan sanjaš dok te muči nesanica u nekom tuđem gradu. Grad čiji huk i miris imaš u ušima i nosu, bez obzira gde si. Grad sa kojim porediš sve druge gradove u kojima si bio, i bez obzira na očiglednu lepotu građevina i trenutnu zaslepljenost predivnim fasadma i dalje nijedan od njih ne može da parira. Jer moj grad je najlepši grad na svetu.
Tajna opstanka dugih veza, konstantna borba ljubavi da pobedi dosadu.
Negde u nekoj meksičkoj faveli, na egzotičnom vikend putovanju:
- E, dušo, aj sad ja kao izađem ovako u peškiru iz sobe, i kao lutam hodnikom, i banem ti u sobu, a ti se pretvaraš da me ne poznaješ. Važi? A, stavi i ove veštačke brkove.
- Važi, draga...
(Draga kreće i vraća se...)
- E, a ajde ja ipak da te vežem za krevet, pa kao promašim sobu i ti me zoveš da te oslobodim. Može tako, tako mi se čini uzbudljivije.
- Može, dušo, ajde...
(Izlazi iz sobe. Posle 5 min u sobu upadaju crnomanjasti meksički krimosi, spremni da se nekome najebu keve)
- Donde esta la droga?
- Uh, jebote! Opet promena plana. La draga je izašla napolje, sad će da se vrati... - gleda ih sa mučninom – Ako ćemo vozića, ja sam poslednji. Pičku ližem samo svojoj ženi, u slučaju da je neko od vas ima. Što li sam se koj’ moj žalio da nas ubija rutina? Sreća te nismo otišli u Japan...
Onaj koji odvaja masno s' prasetine.
-Dečko je l' si ti peder?
-Nisam gospodjo, samo ne volim masno...
Dečko s greškom.
- Eee, 'ajde da hvatamo mačke i filujemo ih petardama!
- Koji si ti defektaš! Čibe, sociopato!
Znak da su se klinci u pesku žestoko posvađali, da padaju teške reči tipa - nisi mi više najbolja drugarica, neću više da se igram i ovo je moj pesak, ma moj, pa sve do pozivanja arbitra - mama, on me dira!
Legendarni vokal grupe Ramones na početku njihove karijere. Ali, kao što to obično biva, američke tajne službe udružene sa cionistima nisu dozvolile da naš čovek povede ovaj megapopularni bend već su dovele svog čoveka, nama mrskog Joey-a "Ramone-a", koji je od naseg Jašara "skinuo" čak i stil oblačenja. Razočaran u punk i Ameriku, neispunjenog američkog sna, Jašar postavši neka vrsta Darth Vader-a, vraća se u Jugu i udružuje sa Južnim vetrom. Poput Mustaine-ovog slučaja sa Megadethom i Metallicom, ovim potezom je stvorio pandan Ramonesim-a, što je na svetskoj muzičkoj sceni izazvalo pravi rat ova dva tabora čije posledice i dan danas osećamo.
"Pet cemetery" je u stvari "Moj bagreme beli" unazad!
Treba li očigledniji primer???
Recenica koju izgovori moj cale svaki put nakon presaltavanja svih kanala na TV.
RTS 1, RTS 2, Pink, B92, FOX, TV Galaksija, TV CA, TV Gornji Milanovac, Kosava, TV Spektrum
Cale: E, jebem ti televizor! I koji moj kurac ja placam pretplatu!
Keva: Pa, ti nikad i nisi placao pretplatu?
Cale: Pa i ne treba, kad im je 'vakav program!
Umetnik, pa to je moj bata Milojko. On redovno kad se najede graha posle par sati isprducka po jednu ariju...
A onda mu moj teča Gojko kaže:
Ihhhh, bre, Milojko, pa pravi si umetnik, samo će se podavimo od tvoje umetnosti!
Ovako mudri roditelj kuraži i vaspitava svog sina
- Kmeeeeee, tajooooo!!! Pao sam, prosuo sam đuzuuu
- Ne budi pička sine! Muški to podnesi. Kukaju samo babe i studenti
- Dobro tata... Neću da kukam... Neću da budem student
- Tako je sinko moj
- Studenti su pičke, je l' da, tajo?
- Najveće, sinko
