Ko sarma bez mesa. Ko sony bez džojstika. Ko kuća bez dimnjaka. Ko prosvetari bez štrajka.
Znači, ovo je još jedan izraz koji objašnjava koliko je neka stvar A nepotpuna bez stvari B.
Nastanak izraza: Kad se neko odluči na seoski turizam, on treba da vidi pravi starinski duh sela, inače je džabe dolazio. Znači: štale, konji, volovi, plastenje sena, čist vazduh, domaći paradajz, komšijske svađe i naravno poljski klozet.
Pa realno, ako se ne iserete u onom etno WCu sa trouglom na podu, muvama i paučinom koja leti oko vas, "četiri skakaonice" stavom za sranje, kakav ste to seoski doživljaj iskusili?
Brate, ja sam bez mobilnog ko seoski turizam bez poljskog klozeta. Ne mogu da štimam.
Još jedna od instanci korporativne pandemije metastazirane na mozgove wannabe kultivisanog i urbanog balkanskog življa. Doručkovanje u fensi lokalu, sa sve Rej (Ša)Ban naočarima i sveže istrimovanom džerardbatlerovskom bradom na dužinu od tri dana, i braon pamučnim šalom predstavlja mentalnu megasvrš projekciju sebe kao seljebritija sa paparaco fotke na naslovnoj Kurira, odmah dole desno od slike Velje Ilića sa polovkom rakije dok u krupnom planu lokalni popa svešta kazan za rakiju.
Sendvič se naručuje, ali ne sa salamom podrigušom, jer je to "ono kao fuuuj" nego sa sastojcima egzotičnih imena, prateći krkansku maksimu iz rodnog sela "što zajebanije zvuči - to mora da je bolje". Eksplicitno se, preteći taze manikiranim prstom, zahtevaju masline ali samo ubrane levom rukom osamnaestogodišnjeg evnuha na plantaži sa sunčane strane Vezuva. Dijetetski jogurt se prihvata, ali samo ako je masnoća u njemu retka k'o obor svinja u centru Teherana. Obavezno se obeduje sporo, nakon svakog zalogaja se ruke stresaju od mrva, ali opet ne presporo jer se mora ostaviti neki utisak brzine - baticu svi traže, jer je neki kurac.
A kad se dođe u svoj faensi stan, napiči se Miloš Bojanić sa BN televizije, dok se lagano za svoju dušu mezeti crveni luk i preklanjski čvarci koje je baba iz rodnog sela poslala po kondukteru Autoprevoza Banjaluka. Boli ga kurac - u svojoj je mišijoj rupi kralj vasiJone.
Obelix je uz Asterix-a najpoznatiji stanovnik "onog" sela Gala koje nikako da osvoje Rimljani. Uderzo ga je predstavio kao simpaticnog bucu u plavo-belim pantalonama, dugim ridjim pletenicama i simpaticnim brkovima, i koji najvise voli da jede divlje veprove. Svoju neverovatnu snagu duguje cinjenici da je kao klinac upao u kazan sa carobnim napitkom, i zbog toga ne sme vise da ga pije, iako to silno zeli. Iako izgleda gorostasno i opasno, Obelix je u stvari samo jedna velika, emotivna dobrica, zaljubljen u Lepaluki, cerku seoskog staresine:) Uz Asteriksa, najbolji prijatelj mu je Idefix, mali slatki psic koji ga uvek prati u uzbudljivim avanturama.
vrlo je osetljiv na svoju "golemost", i nikako ne voli da mu se kaze da je debeo(pitajte rimske legije kako su prosle nakon sto su mu to rekle:)), vise voli da je "malo puniji"
Misterija koja ni dan danas nije razjašnjena u potpunosti.
Legenda kaže da je ovaj sapun nastao kada je neka domaćica nekada davno čistila šporet, pa u mraku umesto u đubre surduknula pepeo u kacu gde stoji mast. Kad je ujutru videla kakvo je sranje napravila, jer je onaj vruć pepeo istopio mast i sjedinio se u neindentifikovanu masu. Uzela je da ga seče u kockice i prodaje po selu sa pričom da leči sve kožne bolesti, da joj muž ne bi jebo sve po spisku.
-Baba, kupio sam ovaj Head and Shoulders protiv peruti, kad protresem glavom ko da je nova godina. -Ju sine naopako, bacaj taj hedešoder, evo baba da seljački sapun do sutra sve nestalo ko rukom odnešeno. -Pu bre baba al smrdi jebote, pa kako ću ovakav u pičarenje?! -Kad je tvoj deda mogo sa njim da povali pola sela, mož i ti, ajde.
Ovu rečenicu obično izgovara neki brucoš sa poljoprivrede (Milenko, Dragoljub, Milorad) iz nekog sela koje ima ime kao neko gljivično oboljenje. Ni sam zapravo nisi suguran kako je na žurku u tvojoj sobi došao "ovaj" brucoš, ali poslije 2 čaše piva, on je počeo sve grlit tvrdeći da NAS SVE VOLI i kako je za sve kriva neka "Olga koja je došla u Beograd da studira književnost, a on morao ići za njom". Pošto se pošteno "napio" i plakao DVAPUT, on na postavljeno pitanje: U kojoj si sobi, žurka se završila i mi hoćemo spavat? Odgovara: MA SPAVAĆU JA OVDJE NA PODU.
Lokacija na kojoj se opasnost oseća u vazduhu. Karakteristika lokala u seoskim sredinama, rasadnicima budala, u kojoj su se našli stanovnici drugih, sukobljenih sela, koje su u pičvajzu još otkad su njihove dede bile face ako imaju bicikl sa prečagom. Sam dolazak tamo predstavalja kockanje sa životom, dok leteći tanjiri i flaše predstavljaju stalan inventar, i sam boravak na takvim mestima čine zanimljivijim. Pogled na konobaricu ili lokalnu radodajku je varnica koja pali vatru, a na takvim mestima svako voli da se igra sa istom.
- Večeras idemo u onu novu diskoteku što se otvorila kod komšija pored! - Ma tamo će biti bure baruta, ima da nam peglaju crnu košulju ako odemo...
U sportu se tako zove udarac lopte u pokretu: Bejzbol palicom, nogom, rukom. U slengu se isto udarac rukom, nogom, bejzbolkom...zove volej, samo tu nema puno sporta.
Joj kako si mi seo na volej morao sam da te šutnem!
