Idete ulicom, lep dan, izveli ste kuče u šetnju, gledate svoja posla, jednomrečju zen. Trenutak spokojstva uvek pokvare znatiželjni kučkari sa pitanjima iz arsenala gluposti:
- "Jaaao, što je lep... a jel ujeda?" - "Dal' ujeda? Pa, kako-kad gospođo, zavisi šta 'oćete da mu radite." ------- - "Auuuu... vidi, pravi pas.. svaka čast... a jel' sine jel to mužjak ili ženka?" - "Gospodine, pogledajte malo bolje ovo tele, vuče granu od topole tešku 30 kila, ona stvar mu je do kolena a visok je ko đače prvače. Mog'o bi da bude jedino medvedica." ------- - "A kaaaaaaaako se zooooove?" - "Hitler."
Ohrabrujuća izjava bledunjavih djevojaka sa kompleksom tamne kože, kada prvog dana na moru počnu da se podmazuju suncokretovim uljem u bočici sa egzotičnim imenom na naljepnici.
Prvi dan na plaži, upekla Zvijezda, demo verzija pakla. Ona se već nauljila ko friteza, raskerečila se po peškiru i grabi zrake ko da će da ih nosi na berzu posle. - Ej, 3 sata je, sad najgore peče, ajmo na limunadu negdje. - Neću ja, hoću da se sunčam. Poznaje li mi se boja već? - Četiri sata si na plaži, kakva bre boja... Nego pretjerala si sa tim uljem, stvaraš efekat staklene bašte na plaži. I još ima da te ožeže sunce. - Ne brini, neće mene, ja imam pigment, boja mi se odmah primi. - Imaš pigment?! Blijeda si ko grof Drakula, svi zveraju u tebe u radijusu od 15 metara. Ko da sam pokemona doveo na plažu. I pigment nemaš, ako misliš na melanin. Možda onaj zeleni, probaj da vršiš fotosintezu. Odoh sad, na PIVO, doći ću večeras sa paketom jogurta.
Jedini dan u sedmici kada se u nekom domaćinstvu održava koncept velikog spremanja. Taj dan je za omladinu najgori... I uglavnom tada nisu ceo dan kod kuće, dok roditelji ne pospreme ceo stan ili kuću.
-E šta radiš u Subotu? -Spremam kuću sa kevom i ćaletom. -Aaa... opet mučenikča Subota? -Ma pusti, videću nekako da eskiviram, pa da odemo na po koje pivo.
Svako leto je skup međusobno isprepletanih dana mrmota, začinjenih povremenim odstupanjima od svakodnevice (kao i ostatak godine, uostalom).
Šablon letnjeg raspusta (odmora) trpi minimalne promene u različitim životnim dobima. Sve se svodi na ubijanje vremena ili prikupljanje novca koji ćemo utrošiti na isto.
Branje malina. Kupanje na Adi. Rad na građevini. Pikanje Menadžera. Konobarisanje. Put na Zakintos. Spremanje ispita. Varenje u parku. Spremanje popravnog. Muvanje riba. Odlazak međ' familiju po harač. Skakanje u prašini Bir festa.
Raskalašna rodbinska svadba nije baš aktivnost koja će vam obeležiti leto i biti stvar po kojoj ćete pamtiti godinu, ali to nije ni maraton treševa ili filmova sa Van Damom. Ono prvo se, ipak, ne dešava na nedeljnom nivou.
Nekoliko sati vožnje izakanim Opelom je dobar predznak za torturu koja sledi pod okriljem ceremonije venčanja i bahanalijama koje slede. Ritualno pozdravljanje sa mnogobrojnim članovima šire porodice ume da pojede još nekih sat ili dva.
Onda sledi crkva, cika dece i vika brkatih žena po dvorištu iste, i još sijaset neprocenjivih trenutaka vrednih mesta u albumu sa slikama, dok konačno ne dođe momenat kada će mladi par prihvatiti uslove korišćenja.
Mali skok unapred i nalazimo se u velelepnoj sali obližnjeg hotela.
Dok sam sedeo, ispijao rakiju i bockao kupus, posmatrao sam mlade devojke sa mladine strane koje su energično đipale unaokolo. Pogledom sam preletao prostor, pitajući se da li su ovo stvarno moji koreni. Na stolici pored mene primetio sam daire na kojima je pisalo ''jebeš zemlju koja Guče nema!''.
''Uvek deli ženama komplimente'', prenu me iz razmišljanja jedan od deda-stričeva svojom mudrošću, ''ništa ne košta, a ne znaš kada će da valja''. Završio je svoje kratko izlaganje slistivši ko zna koji dupli viski i tutkajući mi crvenu u džep košulje.
Ugledao sam jednu, naizgled poremećenu (nadam se da je to politički korektan izraz) ženu, kako ustaje. Pratio sam njene pokušaje da shvati složenu mehaniku kola dok sam se borio da zadržim silne đakonije i rakiju unutra kiselom vodom.
Nebrojeno rakija, numera o ženidbi sina i evara koji su leteli na sve strane kasnije, opet sledi transportovanje pijanih guzica (istim, tragičnim, Opelom), ovaj put kući.
Već sutra sledi novi dan mrmota i krckanje preostalog vremena označenog kao letnji raspust.
Definicija je pisana za takmičenje ''Pačija škola".
Dan iznevernih očekivanja. Dan kada je sve trebalo i moglo bolje. Dan kada je... Jebiga Gigo, kako bre da zaboraviš datum kad si prvi put prislonio dršku svog budaka u budoar gđice Konstatinović?
Država se raspada, temelji se ljuljaju, a gospodin Giga krenuo na piknik u Solun. I paj sad, ništa nije slučajno, ide sa gomilom žena, gde Giga kao vođa puta simbolizuje Srbiju a žene ostale republike, pošto su pičke ionako. I gle, svaka mu stavlja nešto na vrat, i koristi njegovu dobrotu. On oće da posete Zejtinlik a njih naravno ne interesuje srpska istorija, već samo lična korist, kurci grčkih pevača, i da srču kafe. I ko ga najviše sjebe? Jebozovna Hrvatica Mira Furlan napakuje mu i bunde i lance i šubare, onako na kvarnjaka, i Giga, odnosno Srbija, najebe ko niko, još ispadne i peder u očima carine, odnosno zapada. Još pazi proročanstva: ne sme više posle toga nigde da putuje u inostranstvo. (!) A lepo te čekala kući građanska Srbija otelotvorena u držećoj Emiliji i Borislavu Pekiću. I jel lepo tela Ema da idete u Veneciju, na zapad, a ti navalio Grčka, kurac, palac, istok, pravoslavlje dolazi sa juga. E moj Gigo pa ti pravi opet Jugoslaviju jer ti Hrvatica namignula sisom, još te podjebava da imaš veliku glavu, a zaboravljaš datume kad je srpska seljačka motika zariljala plodni humus srpske građanske klase.
Osobe koje postaju ekstremno religiozne dan ili minut pre nekog važnog ispita. Drevna tehnika "manipulacije" Božije volje.
Ja:(molitva stav) "Bože, molim te usliši moje molitve, ako položim ovaj ispit, ići ću svaki dan u crvku i svaki dan ću ti se moliti, jer ću znati da postojiš." Dan kasnije... Asistent:"Radonjić, 6. " Ja:"Ma kakav Bog kak'e pičke materine, ovaj ispit sam položio jer sam krvavo učio, bre!"
Dan za kupanje. Moraš da se središ za narednu sedmicu, i da bar jedan dan, ponedeljak, izgledaš pristojno. Naravno, mama te natera da posečeš nokte, čak i na nogama, očistiš uši, i ako imaš bradu, da se obriješ. Izuzetno naporan dan, i zahteva premnogo energije i koncentracije i živaca. Na sreću traje samo jedan dan.
Najsrećniji dan u godini svake prosvetne radniCE. Naročito ako dotična ima i razredno starešinstvo. U isto vreme, i dan kada roditelji psuju čitav postojeći krug prosvetara, jer njihov džep trpi zbog poklona namenjenih učiteljici/nastavnici/profesorki. Dan kada čitavo odeljenje izdobija bar po +, za (ne)znanje.
