Kola zero. Manje od očekivanog. Ugašeni hajp. Gomilica pepela iz koje bi se hipotetički mogao roditi feniks, ali u stvarnosti biva tek ćopavi dživdžan.
U početku je bilo obećavajuće. Pinot belo Zvonko Bogdan, i kendl sveće ala morski talasi. I predigra je mogla da prođe, rad jezikom 7/10. Međutim, onda se skinuo, kad tamo Kurac Maestrov.
Kad na tekmi sa pola terena lobuješ golmana koji se nalazi na nekih 15- 16 metara od gola i pratiš njegovu facu koja je se sastoji iz blago telećeg pogleda uz polu otvorena usta koji zabacuje tako glavu unazad da vidi da li lopta završava u mreži. I završava u njoj. Dao si gol. Srećan si. Pobedili ste. Idete svi na pivo da proslavite. Naravno i lobovani golman je tu. Svi ste tu. Zaboravljate tekmu, jer ona je jedna od mnogobrojnih koje si igrao i igraćeš. Ali golmanov pogled ne zaboravljaš. On služi da zajebavaš golmana, dok ne nadjete neku sličnu temu. Ali on se ne ljuti, zna da ćeš ti da braniš na sledećoj, jer ko još u beton ligi i drugarskom fudbalu ima stalnog golmana...
Kaže se za izuzetno nisku a privlačnu osobu ženskog pola. Vrlo funkcionalan kompliment, budući da zamenjuje čitav niz oveštalih izraza, ali se upotreba ipak ne preporučuje u prisustvu osobe kojoj je kompliment namenjen.
Tipična upotreba:
- Je l' si video nekad Dragišinu sestru?
- Aha, prava futrola za kurac.
Potencijalna upotreba:
- Ti si moj veliki nežni meda.
- A ti moja futrola za kurac.
Deca, jebo im ja mater!
Hoću brata! Ama dete božije, oću i ja ženu, al kurac ćemo i ti i ja da dobijemo ako svaka 3 minuta budeš dolazila u monitoring!
Definitivno najveći krivac za činjenicu da se pretvaramo u naciju jedinaca. Za dvoje će se uskoro dodeljivati nacionalna penzija.
Radoznaliji od Poaroa, manje poštuju tuđu privatnost nego Veliki Brat, iz kuće ne izlaze, noću ne spavaju...
Ako se hitno ne krene u masovnu izgradnju sigurnih soba za parove sa detetom, brzo ćemo doći u situaciju da je onaj poslednji ispod šljive sam jer se ni za sekund nije odmicao od majke da je otac otrese.
Prvo sam pravio natenane. Godinama. Svaki detalj prostudiran, testiran, usavršen, dorađen. Nedeljom odmorim, pa opet stvaranje. Kako Bog zapoveda.
Drugo sam uspeo da napravim samo zahvaljujući činjenici da sam ga pravio dok je prvo bilo bebac. Scena ko iz filma o građanskom ratu u pokojnoj Bosni - meni krv udarila u oči, žena stenje, grebe... Beba jeca, vrišti... Nikome se ne ponovilo!
Treće, e tu smo imali pomoć šire porodične zajednice, sočinismo kad su njeni uzeli jedno, a moji drugo... Oba dana smo ga pravili. Noć između nismo, pričali kako li im je bez nas...
A kako opravismo četvrto? E to nema potrebe ni da pišem, njemu će prepričati ovo troje. Pa i mi smo žive duše. Rijaliti šou, no što!
Rečenica koja se koristi kad hoćete nekoga da utešite,tj. da mu poručite da ne treba da brine zbog toga što se desilo.
Takođe se koristi kad želite da otkačite nekoga...
Postoji i drugi,blaži oblik ove rečenice koji otprilike poručuje isto ali želite da budete malo "kulturniji" - Šta te boli uvo!?
Primer 1
Osoba 1: Brate sjebao sam stvar,ne znam sad šta da radim.
Osoba 2: Šta te boli kurac!?
Osoba 1: :) ma da,u pravu si.Iskuliraću situaciju.
Primer 2:
Tip: Ej,ćao mala!Šta radiš večeras?
Riba: Šta te boli kurac!?
Mitsko biće. Neopjevani heroj školske istorije. Na časove ne dolazi redovno, ali kada dođe redovno pravi kuršlus. Redovni zabavljač cijelog razreda. Njegove doskočice su najkvalitetnije i mogu da oraspolože smrznutog četnika.
Ali ne, on nije još jedan zaglupljeni tinejdžer koji pokušava da dobije dvicu iz matiša na polugodištu, naprotvi veoma je snalažljiv i inteligentan, nikada sebi ne dopušta situacije iz kojih se ne može izvući.
Njegovi idoli su droga, seks i nasilje. Ne prati modne trendove, ne izlazi sa svojim društvom, ček pa on nema društvo. Redovno je sam i uvijek privlači veliku količinu pažnje na sebe.
To je onaj momak o kojem pričate kada se sretnete sa nekim iz srednje škole nakon dugo vremena.
Njegova najveća preokupacija je da zavari kvalitetnu buksu i da pokuša povaliti profesorku na maturskoj večeri.
Najnormalniji dijalog profesora i učenika iz zadnje klupe.
- Profesore može li jedno pitanje?
- Može Sinanoviću, ali samo ako je pametno pitanje.
- Naravno da je pametno.
- Ajde pitaj.
- Koliko imate godina profesore?
- 56.
- E profesore koliko vi možete da izdržite u krevetu sa vašom ženom, znate one stvari i to.
- Da li si ti normalan? Kakva su to pitanja?
- Pa normalna i konstruktivna. Evo moj drug Miloš tvrdi da njegov djed može njegovu babu da zadovolji 3 puta preko noći i to svaki put po pola sata. Interesuje me da li je to moguće.
- Znaš li ti da si na času osnova elektrotehnike?
- Da, znam, ali ovo mi je sada palo na pamet.
- Izalzi napolje i čekaj me ispred zbornice!
često se čuje na tv-u od strane gostiju koji pokušavaju da dokažu kako se razumeju u nešto (a razumeju se ko marica u kriv kurac).
-Zašto natalitet u Srbiji opada?
-Iz prostog razloga zato sto su nam deca debilna.
Vidiš da je situacija izmakla kontroli. Argumenti tvog sagovornika sa kojim se raspravljaš već pola sata su jači od tvojih. Poraz na vidiku. Razmišljaš. Da li da krenem taktikom zbunjivanja? Možda zaboravi oko čega se svađamo? A možda se i nasmeje pa odustane od svađe? E ova fraza služi upravo tome.
- Saznao sam sve! Možeš mi još pola sata pričati kada si i sam svestan da nisi u pravu!
- Ali, brate, nije to tak...
- Neka, a videćeš kad kažem Milici, pa kad ona razglasi svima, videćeš onda koga si farbao, a lepo sam ti bio govor...
- Ma pišaj mi u usta!
- Bio sam ti govor.... Čekaj malo.... Šta??
Dan D. Tri dana unapred kuća se detaljno sprema. Čisti se i onaj ćošak kuće koji, maltene, niko od ukućana nije fizički osetio. Ako je radni dan, pada vanredno kupanje, svi se moraju kupati - bez pogovora, jer nećemo da se obrukamo pred rodbinu iz beli svet. Unapred se spremaju porodičmi album sa fotografijama, jer, jelte, nije loše dotaći emocije rođaka sa sveže donešenim "švajcarcima", što zbog dece, što zbog tekuće likvidnosti.
Roštilj i prasetina ne dolaze u obzir. Rođaci iz Švajcarske su fin svet, oni ne jedu što mi seljaci jedemo. Nabavlja se neko flaširano vino, "Vranac" je relativno prigodan za tu priliku. Kupuje se Coca Cola Zero i drugi voćni sokovi bez šećera.
Naravno, greška u percepciji rodbine vrlo brzo dolazi do izražaja. Prosečan srpski gastarbajter je pobegao glavom bez obzira iz domovine, što zbog rata, što zbog neimanja veze ili, jednostavno, nesposobnosti. Mimo slučajeva kad je gastabajterska rodbina visoko elokventna i obrazovana, jedino što prosešan srpski gastarbajter nije "evropejizovao" je mentalitet koji se kao teledirigovan vraća po samom prelasku granice.
Gde, si, pašoooooooo?! Kako si? Kako ste putovali?
- K'o za kurac, ovde u Srbiji sve stoka! Nemoš' to tako u Švici...
Jašta, pašo, ovde još ovce čuvaju.. I kako u Švajcarskoj?
- Nema šta, radi se, pašo, nema zajebavanja, to je uređeno sve. Nego, je l' ti ovo mali?
Jeste...
- Pa, 'de si bre mali čuknem te u glavu! Kad sam otišao bio k'o isprdak, a vidi ga sad... Garant sevaju pičići na sve strane! Drži ovih dvesta franaka da podeliš sa sestrom! Lepo ti ovde,bogme!
Hoćemo, pašo na ručak?
- Bogme, mogli bi. Nisam jeo domaću 'ranu od kad se mali Milivojev ženio. Nema, burazeru, bez prasetine ništa!
Hmm, ovaj, pašo, nismo spremali prasetinu. Uzeli smo odličnu morsku ribu, jedan iz grada nam napravio, prste da poližeš...
- Ha-ha, dobar si, pašo, uvek na lepo nasmeješ!
Aaaa, ozbiljno ti kažem, ribu smo spremili...
- E, uz kurac, preš'o ovol'ke kilometre, a nema pečenja.... Imaš bar domaće rakije?
A vi to tamo u Švajcarske pijete?
- Ha, pijemo, onu lozu što si mi pre dve godine poslao, sve to Švajcarci popili!
Iiii... sine, 'aj izvadi paši rakiju onu, sklonio sam je kod komšije, pa mu reci da vrati...
- (mljac-mljac) Bogme, nije ova riba ni tako loša, al' pečenje je pečenje...
I kakvi su ljudi tamo u Švajcarku?
- Ma, to tamo sve gospoda... aaaaaggggggggggghhhhhhhhhhh... uh, uh, mašala, a ne k'o ova stoka ovde! 'Ej, pašo, 'aj pusti onu našu "Nije mene ubilo oranje"....
Dokaz da smo mi Srbi pre svih ovladali genetskim inzinjeringom i da je kloniranje za nas obican lipov kurac.
