Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako. Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Kod koje si se odomaćio, gde uveče ležeš, koju sad spavaš. Suptilni eufemizam za određivanje mužjačkog statusa. Iako implicira večernju obavezu iz starih vremena da se barem noge plaknu pre odlaska na spavanje, izraz odavno više ne predstavlja samo to. Ipak, živimo u eri savremenog vodovoda, slavina, bojlera, tekuće vode. Sad je lako kompletno se istuširati, umesto dovlačenja kofe hladne vode iz bunara i njenog grejanja na ognjištu. Doduše, neki se još nisu navikli ni da skinu čarape pre spavanja.
Komentar kojim bacaš u vodu sve pridike sagovornika, kremiraš svaku želju da te spusti ili grdnjom motiviše, podsećajući ga da je ekvivalentan vašim veštinama. Uvek aktuelna spust i kec iz rukava upućen ortaku koji bi da promeniš mane i postaneš drugačiji, a iste poseduje u još večim razmerama. Retoričko pitanje kojim konstatuješ da argumenti nisu na mestu.
Izraz karakterističan za dva ortaka od detinjstva odrasla zajedno, koji su vremenom postali prototipi.
-Au brate, nikako ne znaš košarku da igraš. -Ko mi kaže? -----
-Ostavi bre taj vops! Nije ti zadnji. -Ko mi kaže? -----
Kaže se osobi koja priča nebuloze o nekom događaju koji se zbio još kada je njegov babo u pelenama bio.
- Šta bre, pa kako smo jebali kevu ustašama na Maksimiru i tablice kad smo zamenili!Pa u ratu kako smo ih klali!Kurac bi nas oni sjebali da im nije Amerike!A o ratu sa Šiptarima i mudžama da ti ne pročam šta smo radili!
- Pa pička ti materina tek dogodine u 7. razred krećeš a pričaš mi koga si tukao na Maksimiru, šta misliš gde su mi slomili nos barabo mala! Nisi tad bio ni planiran jebem ti mater blesavu, mrš' po pivo!
Kada shvati da se ON u SVOM zivotu gadno zajebao jer nije ''ucio skolu'' i da je bas zato sada tu gde jeste i da svako moze da ga ''keca'', moj cale se MENI, ljutito obrati recima: ''Uci skolu, pizda ti materina!''
Moj otac zanatlija, tu recenicu najcesce upotrebljava u ovakvoj situaciji:
Musterija (starija gospodja): Razumete? To mora da se uklapa uz ostali namestaj, ali da bude, na svoj nacin, posebno. Shvatate... I na ovoj levoj strani...ne, na desnoj...da ima tako...ovako...e bas kao kruska da bude ispupceno...ili bolje kao neka...tako...
Cale(blagi udarac u moj potiljak i kroz osmeh ljutito (?) izgovara): ''Uci skolu, pizda ti materina!''
Pitanje čiji odgovor daje vrlo precizan uvid u finansijsko i psihičko stanje subjekta kome je upućeno najčešće od strane mlade fensi devojčice prilikom prvog verbalnog kontakta. Odgovor koji bukvalno kroji sudbinu dvema osobama u smislu hoće li se zbližiti ili distancirati. Ovo pitanje je često važnije od šta studiraš i čime se baviš jer zapravo u sebi pokriva i taj opseg, i konačno određuje osobu i pozicionira je u svetu.
Pitanje koje ćete čuti od sagovornika kome se izuzetno dopalo i smatra da je stvar koju ste upravo rekli dubokoumna ali ne zeli i neće to da vam prizna.
Ima i ekstremna varijanta sa prefiksom: "Daj ne seri."
1: "Ima onih koji imaju malo pameti, a žele da pokažu da znaju i razumeju ono što nema ni potrebe da znaju. Zato oni kude greške drugih nadajući se da ce tako da umanje svoju sramotu, a u stvari samo je povećavaju." 2: ""Daj ne seri, a gde si ti to pročitao?"
Ono što roditelji koji ipak nisu uspeli da nauče svoju decu da kažu '' Hvala '' moraju uvek da pričaju nakon što im deca dobiju neki poklon.
A:Jaoo što je sltako dete, je l' vaše ? B:Jeste, to je naš Stanko. A:Pa vidi ga kakav je lep, je li Stanko kaži nam koliko imaš godina? S: Pet. A: Jao maleni slatkiš,evo ti Stanko da imaš za sladoled. B: Stvarno niste trebali, Stanko kaži teti kako se kaže..
