Estradni "bijo sam drogiran". Pranje ruku zvezda i zvezdica našeg estradnog neba od svih sranja iz prethodnog perioda, jer bogati, ti si tu da zabavljas narod, granice ne postoje. Čit potpuno nedostupan običnom smrtniku, sve do sada.
- Majo, raskidamo, nisi ti kriva ja sam.
- ŠKK?
- Jednostavno, to ti je šou biznis. A i jebo sam ti sestru.
- Kebo, zašto ste se izuli u sred emisije?
- Pa za to postoji vrlo logično objašnjenje.
- Šoubiznis?
- Ne, nego sam najveći cigan na svetu.
Šta se desi kada puste nekog guštera da izmišlja uvrede mesto da narodna masa to uradi. Neka stoji ovde kao podsetnik da se sa umetnićkom genijalnošću ne da zajebavati!
Zločinačka NATO soldateska
Odvratan osjećaj koji mi Srbi posedujemo još od kako smo počeli da se pominjemo u zapisima, od kako je svetska istorija čula za nas i od kako postojimo kao narod. Odvratan osjećaj kojeg se svi stidimo i koji ne pominjemo, osjećaj koji ne želimo da priznamo ni sami sebi.
Dobijemo ga najčešće u sitacijama kad gadno najebemo, nije bitno zbog čega, ali jedina uteha nam je što nismo jedini koji su jebali ježa u leđa. Uvek možemo da se očešemo o nekog drugog i da pomislimo u sebi "uh, dobro je ima neko ko je gore proš'o od mene!"
Naravno to nije lepo i ne zaslužuje reči hvale, ali je valjda to u našem mentalitetu kao naroda koji se uvek međusobno jebavao. Ipak naši stari kažu da smo mi sebi sami najveći dušmani.
- E, u pičku materinu, dobio sam keca iz Matematike, kurac će sad ćale da mi da Pasata i kurac ću da dobijem keš. Ostaću na polaganju i dok svi moji drugovi budu jebali na moru, ja ću morati da učim jebene razlomke i jebene sisteme jednačina. U kurac! I da se nosi u kurac ovaj kreten odvratni koji mi je pomagao na kontrolnom. Služi mi samo da me smara čitav moj jebeni život! I to da mi je neki drug...
- Profesor: Markoviću, evo i tebi jedinica, pravićeš društvo Stefanu u avgustu, pa bolje uči sledeće godine.
- Hvala kurcu da je i ovog kretena ostavio za polaganja, barem znam da nisam jedini koji je najebao. Bog je živ i Niče je... :smeška se:
- Drugarica: Stefane, šta se smeješ koju pičku materinu , ispušio si ga za Pasata ?
Pogledam je, pogleda ona mene. Kapiram da je shvatila da mi je drago jer je i Marković sa mnom na polaganju. Al', šta ću - ne kaže se džabe u narodu "Da komšiji crkne krava, da nam svima prazna štala". Takvi smo mi... Nažalost.
Suptilna i komercijalizovana varijanta "ciganisanja". Baš kao što je jedan narod iz razloga korektnosti preimenovan iz "Cigani" u "Romi", tako je i ova aktivnost, ulazeći u vode liberalnog kapitalizma, dobila eufemistički karakter. Primenljivo je i u politici.
"Ciganisanje"
Ulazi Ciganka u trolu sa detetom. Opali ga po dupetu da kmeči, pa počinje redom da savatava putnike.
-Joj, ćerko, daj mi neki dinar, dete gladno, daj mi za lekovi, da položiš sve ispite, da živiš sto godine...
(Misli: daj bre neku paru za cigare i kurtone, da ne moram da prodam ovu malu u belo roblje, pre nego što poskupi)
***
"Romisanje"
Političar se penje na binu da održi predizborni miting.
-Braćo Srbi, sestre Srpkinje, dajte mi vaš glas, da vam deca ne budu gladna, da imate za lekove, da možete sa diplomom da se zaposlite, da se produži životni vek i da se izborimo protiv bele kuge.
(Misli: dajte mi jebene glasove da meni bude lepo, a vama isto)
Najpametniji narod na svetu. Prosto je neverovatno, ali ma šta da počnete da radite, svi prisutni će znati šta je najbolji način koji treba da primenite.
Svakako ne onaj koji vi primenjujete.
Dao bih primer, ali vi sigurno znate za neki bolji.
Kad se plavci razmahnu, pa oplave sve oko sebe. Što bi rekao naš narod: S kim si, takav si.
Inače, originalnu kompoziciju je napisao Džordž Geršvin, kao uspomenu na divne trenutke provedene zajedno sa Ilijom i Đurom Čvorovićem.
Osoba za koju je svaki okoreli pušač čuo ili čak i poznaje istu. Služi kao primer kako cigarete u stvari uopšte nisu štetne, nego budale nemaju čime da pune novine, pa plaše narod. Obično žive preko 100 godina.
-Doći će ti te cigare glave, Milisave, kažem ti...
-Ma šta će mi doći glave, pa eno je Brankova baba, žena puši ko kotlarnica, pa joj ništa ne fali, čukun-unuke je dočekala!
Kada popo diluje skanka da bi se približio širokim narodnim masama, a narod shvati njegovu želju za prožimanjem sa plebsom te ne zove više lokalnog distributera Šomija, već svog omiljenog duhovnika.
Svakodnevna borba kroz život, preživljavanje od danas do sutra, ustezanja razna, loša vina, loša pića, duvan, hrana katastrofalna, zarazena svakojakim otrovima, sida, droga, prostitucija, horor i td. uvukla je u narod uzrečicu na razna pitanja.
-Šta ima, kako je?
-Evo borba...
-Kako živiš?
-Evo borba...
-Kako napreduju pilići?
-Samo šuti, borba...
-Učiš za ispit, kako ide?
-Evo borba...
Srbi su ako nista bar najmaštovitiji narod. Imaju više psovki no bilo koji drugi naroda i svakim danom smišljaju, nove, još "bolje". One su postale deo svakodnevnog govora i kao takve ih treba prihvatiti.Psovke rečene na pristojan način nisu nepristojne.
Srbi imaju 4 stepena poređenja:
1.lepo
2.lepše
3.najlepše
4.lepo u pičku materinu!
