Osnovna odlika ljudskog roda. Pretpostavlja se da je to jedna od evolutivnih karakteristika ljudi i to cisto iz psiholoskih razloga. Gubiti nekoliko puta zaredom iliti iz jednih govana upadati u druga je veoma destruktivno po psihu. Mnogo je lakse suociti se sa porazom ako se u njemu obavezno mora naci nesto dobro. Oni koji to ne uspeju rizikuju da padnu u ozbiljnu depresiju.
Ostane ti pet ispita za septembar ali smatras da ces ako se izvuces sledece godine biti vredniji i svakako pametniji. (sto se ne desi)
Kosovska bitka, gde smo izgubili gotovo celu vojsku pretocena je u moralnu pobedu.
Golub ti se pokaki po glavi (kao za inat kada pustis kosu) i skroz se umrsis. Kako ljudi nisu mogli naci opravdani razlog za ovakav baksuz, jednostavno su tu rec "baksuz" pretvorili u "sreca". Tako, kada otfikaris ceo pramen kose, mislis kako ce te barem pratiti sreca zbog tog incidenta i kako si ti ipak onaj koji je pobedio. (dok te ne isprska auto po kisi).
Zena ili roditelji te teraju da se bolje obuces jer ces prehladiti, ali ti odbijas. Govoris sebi kako si konacno postao samostalan i kako sam za sebe odlucujes. (vratis se sa upalom pluca ili u najmanju ruku prehladom)
Najgora stvar su greske. Coveka mnogo kostaju, i on je nasao utehu u tome da ga uce da postane bolji, jer ih vise nece ponavljati. (sve je to lepo, ali se ne primecuje mnogo, jer i ona pametnija sorta koja ne treba da ponovi istu gresku tri puta da bi naucila konstantno pravi nove greske (obicno gore od prethodnih), pa ucinka nema)
Tacno tako. Sigurna sam da svako ima neku svoju "situaciju". Uglavnom, gubitnika nema. Sama rec je previse teska za podnosenje a kamoli gubitnicko "stanje".
Da, hvala omiljeni cika doktore! :)
Иначе,постоји занимљива теорија о голубу:
Кад те голуб посере,то је срећа. Зашто? Срећа је зато што краве и слонови не лете.
E, sad si me utesio. Bila sam u bedaku. :) Inace to sa golubom je licni primer, imam jako gustu i dugu kosu, tako da mi je haos ucinio svojim "pokloncicem".
Најгоре кад ти се посере на црну одећу... Од тога још нисам искусио ништа горе.
Чувај косу! :)
Шта ја да кажем? Барем десет пута сам био промашен од стране голуба, за не више од два метра.
Е да, Косово јесте била победа, Турака овде није било још добрано времена, али због толиког губитка Пирова. Као и оба светска рата, јесмо на крају били на страни победника, али су нас таманили ко Раид буба швабе.
Plus, mada si me malo iznervirao sa predzadnjim primerom, jer je stvarno debilno kad nekog roditelji vrate da obuce kapu ili jaknu, nece nikome da skodi ako se malo smrzne, najgore sto moze od toga da proistekne je da dobije prehladu, a u svakom slucaju ce ojacati imunitet, i naucice na gresci da treba da se obuce primereno vremenu...
Она ваљда ;)
Постоји разлог због којег сви спортисти и по летњем времену носе јакне. Онима којима имунитет и није толико јак ће шкодити и неће допринети јачању. Распитај се код гинеколога за инфо колико је процентуално већи број упала јајника данас него пре педесет шездесет година. Примерено времену је у задњих 20 година јако дискутабилно. ;)
Dobro svako je osetljiv na nesto, ja nisam na hladnocu, ali jesam na sunce, i naucio sam da nigde ne idem bez kacketa kad sam prvi put dobio suncanicu i mislim da je to mnogo bolji nacin, nego da sa 20 godina pitam roditelje "jer mi treba kacket?" , a to se desi ljudima kad su im roditelji prestrogi, jednostavno onesposobe decu za zivot.
a za jajnike ti verujem, i to vec roditelji ne bi smeli nikako da dozvole :)
Heh, ja tu pricam o ozbiljnoj filozofiji a vas dvojica mi o upali jajnika (nisam je imala, ne brinite ;) ). :))) Da, za sunce ti verujem. Nikada mi nisu branili da izlazim na njemu, ali sam cesto imala plikove zbog osetljive i bele koze, a jednom sam se na Adi zaigrala ceo dan, a tata zaspao, pa me nije kontrolisao i zaradila opekotine cetvrtog stepena ispod obraza. Bas je bilo gadno. Od tad samo predvece ili nocno kupanje. ;) Mada mi je sada koza ipak manje osetljiva, plikove ne dobijam, ali i dalje ne mogu bas da pocrnim a ako slucajno izadjem u udarnom terminu, zesce izgorim.
Pa dobro nismo bas promasili temu, diskutovali smo o primeru iz definicije :)
a i slozices se roditelji umeju malo da preteraju, i cesto nezele da shvate da ih deca kad malo odrastu nece vise bezuslovno slusati, vec im treba nesto i objasniti i pustuti ih da se uvere u nesto putem iskustva.
E, ja nisam imala takav problem. Moji su ti kad sam bila mala bili dosta popustljivi, da ne kazem nezainteresovani, da sam nekad molila da mi kazu: "Puj to kakano!" :) Ali sad, majku mu, kako odrastam, sve mi se cini da su skontali da je vreme koje je trebalo da iskoriste za "komandovanje" proslo, pa sad mama bila upala u neku fazu pre nego sto sam krenula na faks i ljutila se kad izlazim svaki dan za raspust. Evo i sad sam daleko od nje, mora da je pogadja, ali sta da radim, nisam ja kriva. Ali volim sa njom da se cujem. :) Nego da se vratimo jajnicima, da ne bude da spamujem temu. ;P
Док те ја лебом раним, и док си под мојим кровом биће како ја кажем.
Угрубо речено, увек ће бити тако док се не осамосталиш скроз. То подразумева да се и одселиш. Запнеш на два посла, донесеш кинте колико оба маторца заједно, добију пола (или и више), али и даље су они у неку руку команданти параде. Ако хоћеш да прдеш, они знају бољи начин.
Ситуација се мења кад се одселиш (не дао Бог да се вратиш), и онда су углавном само критике типа овако је боље и сл.
Ми Срби смо поготову склони овоме. "Победили" смо на Косову 1389. , у првом и другом светском рату, у Хрваткој, Босни и наравно, победили смо Американце 1999.
Ако победиш,онда си победник.
Ако изгубиш,онда си морални победник.
+