- Е, сад си превршио сваку меру, Михајло!!
- Што, бре?
- Па, је л' ти није било доста то што сам ти дозволила да ждереш у кревету него си још морао и тај лук да доносиш, а?!?!
- А јебига кад иде...О'ш једну гирицу?

...

- Хвала вам што сте одмах дошли, господине Марковићу. Знате, ја вас не бих звала да је у питању било нешто иоле безазленије али...ваш Митар је данас, мало је рећи, превршио сваку меру. Ја не знам каква је ситуација код вас кући, да ли је он жртва стреса, погрешних утицаја или нечег другог, али његово понашање данас у школи је било далеко озбиљније од шарања по клупама, штипкања девојчица или уринирања у школску фонтану са златним рибицама!
- Па, шта је сад урадио, мамицу му њег...мислим - шта се догодило?
- Догодило се то да је ваш син тражио да иде у тоалет у току часа - ја сам га, наравно, пустила да оде - и пошто га није било више од 5 минута, пошла сам да видим шта је са њим. Можете само мислити колико сам се згранула када сам га затекла како црвеним спрејом преко целог ходника исписује слоган "ВРАТИО СЕ ВОЈВОДА!", са све оцилима и српском тробојком!
- Хехехе, мој син, љуби га таја...
- Чекајте, чекајте...Хоћете да ми кажете да сте га ВИ то научили да ради?! Да је ИНСТРУИРАН од куће?!
- Ма, 'де ћу га ја научити, жено, возим аутобус по цели дан...Него, чуло дете на телевизији, видело наулици, па препознало шта ваља...А и ти би могла то дурадиш пре суботе, после кад Воја крене да се обрачунава с издајницима биће ти касно...