Priča o pužu i cipeli

Ова је прича о сјебаном устројству Универзума. Све је почело када сам се заракијао код кума. Било је весело и певало се све од ``Синоћ сам пола кафане попио`` (од Жељка Бебека) до ``Не тражи је сине`` (од Синана Сакића), па је на крају дошло време да идем кући. Кренух низ степенице које иду до моје улице. Напољу је падала слаба пролећна киша.Иначе није било светла па сам тумарао по мраку низ степенице.Изненада чујем:- крццц!Сватих да је то био пуж! Мученик није имао среће...Дођох кући, састругах пужа са ципеле, испишах се и легох да спавам. Нисам могао да заспим, сморио сам се због пужа. Нити сам ја желео њега на својој ципели, нити он моју ципелу на њему. Е то је то Устројство универзума, или судбина....Ствари се једноставно десе. Он једноставно није могао ни да се измакне јер је спор....А ја га нисам видео, иако му нисам желео зло, послао сам га на консултације са његовим предацима...Ја сам у том моменту Универзуму послужио као џелат не знајући ништа о томе... Питање од кога ме стварно боли глава је:-Каква то космичка чизма, патика, ципела чека сваког од нас? Још више ме мучи чињеница да иако будем знао шта ми је суђено, можда нећу бити способан да се измакнем, као онај несрећни пуж...Он је само измилео на бетон, јер се радовао киши...

Ипак, Универзум зна да буде и милостив и да вас извуче из најдубљих гована.Баш када мислите да нема даље, деси се нешто невероватно што вас спасе....Погледајте пример...Колико верујете Куриру?