Pričati na terenu

Израз који можда и није настао на нашим просторима, али се на овдје примио ко ономад пасуљ и кромпир кад су донесени однекуд из Америке, па су га спортисти усвојили као неизоставан дио својих ултра-богатих ријечника. Претежно кориштен од стране фудбалера, као израз скромности и жеље да се у други план стави прича и вербални дио фудбалске игре, већ да се све очи упру у зелену травнату површину на којој ће, тобоже, они да стварају умјетност равну прози Достојевског.

Они ће објашњавати својом игром, разлетјети се по терену ко онај курац што носи вјетар (онај неки маслачак, јебемлига како се зове та биљка немам појма, оно што дјеца хватају па стављају у њедра да им се испуне жеље), радити оно за шта су плаћени тојест јурцати за лоптом, да ћеш ти толико уживати и нећеш имати потребу слушати досадна просеравања по конференцијама.

Једноставно, они ће својим мајсторијама исписивати нове, љепше странице фудбалске игре.

Мало морген.