Kad dođeš na sahranu posle 10 godina izbegavanja rodbine ili prijatelja zbog ko zna kojih razloga.
-Vukašine, pa gde si ti pobratime, ne javljaš se od kada si prodao imanje u selo.
-Evo sitna deca, žena, ne stižem od posla ni oči da otvorim!
-Tako, nego gde ti ono beše radiš?
-U banku, noćni čuvar.
-A kosilicu ćeš mojoj babi da vrćeš?
-Koju kosilicu pobratime???
-Aj, ne pravi se lud, no me sramota tu pred rodbinu da se svađamo.
Ja se ne slažem ni sa jednom reči koju si izgovorio, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da ih izgovoriš.
Minus.