Neko vas poznaje tek kad mu trebate.
Čovek posle godinu dana kod vas na kapiji : e prijatelju, imam kod kuće metar neisečenih drva, pa jel bi hteo da mi isečeš ( a vi posedujete motornu testeru), nemam ništa para, ne mogu nikog da zovem, svi traže da se plati, a deca (koja se obavezno pominju) mi se smrzavaju u kući.
Kad dođeš na sahranu posle 10 godina izbegavanja rodbine ili prijatelja zbog ko zna kojih razloga.
-Vukašine, pa gde si ti pobratime, ne javljaš se od kada si prodao imanje u selo.
-Evo sitna deca, žena, ne stižem od posla ni oči da otvorim!
-Tako, nego gde ti ono beše radiš?
-U banku, noćni čuvar.
-A kosilicu ćeš mojoj babi da vrćeš?
-Koju kosilicu pobratime???
-Aj, ne pravi se lud, no me sramota tu pred rodbinu da se svađamo.
