I tako, posedasmo u krug oko vatre.. Mrak.
Noć već spokojno sneva, dok sove stražu drže.
Mada toplo. Da li zbog vatre ili jesen opet kasni?
Nisam siguran. Mora da se i ona uspavala..
Naporan dan iza nas, čak i vetar ćuti..
Tek katkad nešto šapne i ponovo u noć se vrati..
Na mirno veče sluti.
Pogledi lutaju među varnicama.
Jedva vidljiv osmeh na prisutnih licima.
I dok svako svoje misli lovi, ona tiho gori..
A i šta da te mori?!
Prijatelji, pivo, ponoć, plamen.. Spokojstvo.
:onomatopeja puckanja vatre:
на +