Prijateljski odnos

:Младини:
Маман: Драги, како је могуће да ми можемо позвати само 120, кад сала прима 300, а плаћамо по пола? Не треба бити доцент на математичком, као што сам ја, да би се утврдила превара. То значи да нећу моћи да позовем све колегинице са Универзитета, нити другарице са тениса, а о друштву са којим идем на Коларац, да и не говоримо.
Папа: Ох, мон ами, шта тек ја да кажем? Моји сарадници из Винче ће се свакако увредити, а да не помињем доктора Мрдаковића и примаријуса Лукића са преферанса.
Маман: Можда је тако и боље, мон шери, мање ћемо се обрукати. Њиховим паганским обичајима неће бити краја, а при самој помисли на музику те вечери, ни самој ми се не иде. Ах, миа принчипеса, пер ке? :испушта уздах: Пер ке?
--------- ------------------------- ---------------------
:Младожењини:
Мајка: Милисаве, за моје из мајчевине да си наш'о 10 места како знаш. Ја мог јединца женим једном, а 'де ћеш да метнеш оне твоје са градилишта - не интересује ме!
Отац: Ја једино да смањим пријатељима на 100. Како да не позовемо тетка-Десину пасторку и комшија-Ђокиног пашенога? То је 8. А мет'ем тебе и твоју мајчевину на курац, па јесмо ти звали ујчевину и сву ону гамад од стрица ти? Онај твој пијани сестрић ће нас све обрука код пријатеља кад узме музику, к'о да гледам кад попење певаљку на крке. А и онај наш билмез, ако се у'вати ракичине од сабајле, к'о што зна, да' ако потреви дуђе у општину. Прија има да окреће очи око главе и да витла оном лепезом, к'о да распаљује жар на роштиљу...
Мајка: Ма посерем се ја њој у уста онако префињеној! Она да је нека мајка, не би јој ћерка имала 40 кила са све креветом. :испушта уздах: Овде ме пљуни ако ова наша неу'рањена снајка уопште добаци сито до крова...