Izreka nastala u vreme nestašica struje za one koji su je nekim čudom uvek imali u toku tih restrikcija. Objašnjenje za nesrećne komšije u drugom delu grada bilo je da, eto, mi imamo sreću pa smo zajedno vezani na mrežu sa bolnicom, hitnom, kasarnom ili nekim drugim objektom koji ne sme da nema struje. E sad, izreka je prerasla u priključen na Djerdap za nekog ko baš u svakom trenutku nekako ima struju ili bilo šta drugo kao što su šećer, zejtin, brašno, cigare....

Dodatno, takvi koji su u svako vreme imali sve, izazivali su ako ništa drugo podozrenje, pa priključenost na Djerdap ima malo lopovluka u sebi, ako ništa drugo a ono prizvuk istog.

Kad momak nadje situiraniju ribu sa gajbom u centru grada i stalnim primanjima i udje joj u život a pre svega frižider kao Lazar Ristovski u filmu Vizantijsko Plavo.