Глуво је доба, Милан чврсто спава, чини се као да не би могло да га пробуди ни озвучење са Цециног концерта. Одједном јастук почиње да се тресе, а испод њега се чује страшни аларм са мобилног телефона који звони у још страшнијем метал фазону од ког комшије стрепе током дана када је Милан сам код куће. Милан ошамућено, као да је пијанчио целу ноћ а није, него је гледао тв1000 и малтретирао мачора до касних вечерњих часова, у страху, јер још није ничег свестан, искључује аларм и устаје из кревета и прелази у хладну зону у којој ништа не види и у којој га обично хвата кијавица. Кад оно међутим, ту га чека још једна препрека, даљински који је немарно оставио на под током онанисања и који наравно није склонио, јер је стока заспала после вишеструке доминације десанке. Наравно пада преко даљинског, али он се не предаје. Одлучно устаје и сав угруван, поспан и лепљив од прекомерног самозадовољавања, наставља даље јер циљ није ни близу а препрека има још. Гегајући се некако с' ноге на ногу буди свог мачка газећи га по репу, који му моментално прави пар огреботина у фазону Брус Ли. Пребродивши то долази до врата од собе у која прво удара главом па тек онда пролази, исто се дешава и са вратима од купатила. Коначно стиже до одредишта. Циљ је само један, пресећи поспаност. Срамежљиво пушта хладну воду на славини у коју гледа наредних десет минута, јер се не усуђује ни да је пипне, а камо ли да је саспе себи у фацу. Кад је Милан коначно скупио муда и пробио лед, пробудио је све своје ближње и све комшије јер је произвео громогласан крик који је проузроковала вода за коју му се чинило да има 30 степени испод нуле!