Dele se u dve grupe. One mlađe, koji najčešće žvaću orbit, šire mrke poglede i uglavnom često umeju da opsuju 'di po koju. I one starije, koji najčešće predaju 30 minuta lekciju i onda shvate da su predavali pogrešnu lekciju i koji će vam tokom školske godine postepeno prepričavati svoj privatni život do granice iznemoglosti.
1. Mlađi prof.(PRVI ČAS) :(ceo razred čuje njegovo neukusno žvakanje) Dobar dan. Ja sam Ivan, ja ću vam znači predavati ove godine. (zvoni mu telfeon) Halo? Da, idemo večeras na bilijar, može, nemam keš za gorivo, doćiću busom, ćao... Dakle ne znam kakvi su vam drugi profesori, ali kod mene nema zajebavanja, znači pisanje, znači tišina. (počinje nervozno da šeta sa leve na desnu stranu table, a ne primećuje da mu se ispasala potkošulja na leđima) Alo ti, kako se zoveš ?! Šta je smešno ? Ajde sad napolje! Smešno još nekome. Nećeti vi mene zajebavati. Jasno!?...
2. Stariji prof. (PRVI ČAS) : Dobar dan. Ja sam Rade. Predavaću vam ove godine. Kod mene je važno da pišete i imaćete pozitivnu. Ja sam 30 godina radio u Željezari Sisak. Tamo sam bio šef postrojenja visokih peći. Zbog rata sam došao ovde. I sad predajem u ovoj školi. Kod kuće svake godine pravim rakiju od dunja. Doneću ja to da probate. Gajim i krompir i paradajz. Imam ja jednog dobrog prijatelja u restoranu kraj Dunava, pa tamo idem vikendom da večeram sa porodicom. Eto kad smo kod Dunava volim ja kad je toplo da odem da se kupam ispod mosta, ali tamo se isto neki kerovi kupaju, ali ja dođem malo pre njih (počinje glasno da se smeje, takođe i svi sa njim). (Pitaju ga da li ima Facebook) Pa imam ja to,ali, ne idem. Ne idem ja tamo. Zaboravio sam šifru pa ne idem. (do kraja časa priča takođe kako je ugradio po kući nove štedljive sijalice i kako je baš on '99 bio u puku koji je skinuo nevidljivi avion).
Losi ucenici iz prestiznijih skola.
