promo sapiens

Ultimativni primerak sponzoruše. Devojka čije je celo biće potčinjeno potpunom ceđenju svih mogućih vidova materije, energije i antimaterije iz žrtve. U larvalnom stadijumu nalaze svog prvog domaćina, koji ima znatno kraći rok upotrebe u odnosu na sve ostale kojima prethodi. Kada se pošteno nahrani i ostavi domaćina da trune, jedinka se zavlači daleko od radoznalih pogleda, začauri se i posle pola godine pojavljuje se sa silikonskim oblinama, napucanim usnama i plavom kosom. Spremna je za lov.
Omiljeno mesto za spravljanje zaseda su joj mutne vode u kojima love raznorazni biznismeni, mafijozi i slična ekipa u večitoj zabludi da se nalaze na vrhu lanca ishrane.
Naša antijunakinja započinje lov tradicionalnim ritualnim plesom - mlatne žrtvu sisurinom o facu, ali diskretno.
Usled dejstva sisurine, jadničak odbacuje sva upozorenja koja mu govore da je riba klasična sponzoruša - on će nju samo da pojebe jednom, dvaput, pa da je odjebe, jer mu se može.
On je odvodi na svoju gajbu, jebe je kratko ali loše, i budi se deset godina kasnije bez love, stana i kola, i sa ratama za školarinu malog kosookog Milorada.
Ona opet nestaje na nekih pola godine, i vraća se sa promenjenom bojom kose i još većim sisurdama, da navata sledeću žrtvu. I tako u krug.