Prosječan dan mladog čovjeka u regionu

Ustajanje kada se naspavaš, obično sa blagom glavoboljom jer si sinoć negdje lomio sa svojom ili tudjom ekipom, svejedno. Lagano se vučeš do WC-a, prvo baciš pogled na ogledalo, zgroziš se na sliku koju vidiš, odmahneš rukom i posvetiš se wc-šolji. potom, lakano se vučeš do umivaonika, pereš zube i umivaš se i pokušavaš doći sebi. Zoveš društvo da vidiš da li su preživjeli, te dogovarate kafu u uobičajenom lokalu. Odlaziš tamo, piješ ćutke kafu, prelistaš novine i prokomentarišeš tek ako te nešto zainteresovalo. Prebacite još koju i ako imaš neku ponudu odeš na još jednu kafu, a ako ne, vučeš se kući, liježeš i pališ TV. Zaspiš. Bude te pozivom da odete do grada nešto pojesti. Mrsko ti ustati, ali ajd šta ćeš i kod kuće, ustaješ i ideš. Vratiš se kući, opet TV, eventualno neki film, i opet zaspiš. Onda oko 20 h imaš dogovorenu neku rekreaciju, šetnju, ili kafu, te ustaješ da i to obaviš. Poslije te rekreacije ili kafe, obično te neko "nagovori" na neku pijanku. Mrtav/mrtva se vraćaš kući, svratite u obližnju pekaru, jedeš i u krevet.