Epitet koji opisuje lika prostačinu, najčešće ljaksea iz sekjuritija, amaterskog bildera sa betonskim tegovima u šupi i punom kutijom sterioda koje je kupio od rumunskih cigana na buvljaku, koji žešće komplekse stečene ne dizanjem kurca i prećutnom spoznajom sopstvene inferiorne inteligencije, zamenjuje dizanjem stopedes' kila na bendž presu.
Odlikuje ga uzvučena trenerka kako bi se bolje istakla nabildana sisa, ćelava glavudža i ruke, a neretko i noge, nekako neprirodno razmaknute, kao da ima ojed ispod pazuha i na preponama. Većinom je malo pogrbljen u vratu, dok sa pogledom malo tupavijeg teleta preteći gleda okolo dok mu u malom mozgu tuče pesma "Gde si bila kad sam bio niko", zamišljajući sebe kako će jednog dana biti uspešni vlasnik dva šlepera Skanije koji prevoze betonsku građu do Frankfurta, dok vikende provodi u separeu nekog zajebanog folk kluba u društvu Sandre Afrike...
- Pazi onog ljaksea iz obezbeđenja kako se prostoproširio kao đubre na dva jutra livade...
- Ma, pusti ga - to je Pero Kezme. Lik išao sa mojim bratom u školu, do osmog razreda mislio da je Sveti Sava bio prvi srpski arhitekta, a ne arhiepiskop.
Definicije su fundamentalno različite.
Овај део сам превидео.
У праву си, пардон.
Sjajno, dobro opažen potencijalni ojed na preponama. Nego nedizanje sastavljeno jer je imenica.
Plus još kod prve.