Okoreli fan metal muzike koji je za svojih devetnaest godina prošao hevi-metalno sito i rešeto, zato što je naučio... jer, on zna. Za njega je od kompletne metal scene interesantno još samo par death-melodic grupica i poneki domaći neafirmisani demo bend. Svi ostali su smorili... smorili su brate.
On je odavno provalio da je Rage against the machine najobičnije političko komercijalno đubre za uzrast osnovne škole, a System of a down ruski klovnovi koji hvataju publiku na klinačko vrištanje. Te grupe su tako gej, za loše sluhiste i emo devojčice. Za razliku od običnih metal smtnika koji su počeli sa AC/DC-om i Metallicom on je počeo sa Obituary-em, koji sada takođe neviđeno smara.
Sa Koshpom iz Moltencore-a je pio pivo u bekstejdžu a sa Gizmom iz Decrepancy-a je na prst u bulju. On se gadi na Alogiu, a za Van Gogh nikad nije ni čuo.
On će za tri godine početi da sluša Musorgskog i Rahmanjinova, za deset će oguveti od svoje istančane genijalnosti, a za 15 godina će ga naći mrtvog u sobi sa slušalicama na ušima, dok mu krv curi iz nosa i očiju... dosegnuće najviši nivo prosvetljenosti i moći će na miru da umre... Jer on zna bolje od drugih.
