Glavni lik u nekom umetničkom delu. Uvek postoje protagonista koji se trudi da dobije naklonost publike i time deluje dobar, i sve što on radi ispravno, i antagonista, koji se trudi da bude odbojan publici pa onda da deluje kao zao. Baš zato je u Antigoni antigona protagonista. Ona je antagonista u knjizi, ali je protagonista čitatelju, zato što se čitatelj saoseća sa njom. I to je magija umetnosti!
primer iz života:
mene su optužili da sam ukrala dnevnik pre jedno 4 meseca i dobila sam keca iz vladanja. Ja sam u očima moje razredne bila antagonista, ali svi u razredu su znali da ja nisam ukrala taj dnevnik, i njima sam ja bila protagonista, zato što sam nevino optužena, a nisam htela da odam druga i prihvatila krivicu i bila glavni akter. Znači, protagonista. Najvažnije je što sam ja samoj sebi bila protagonista, zato što sam znala da ne smem da popustim i izneverim samu sebe.
