Kada ste klinci, autobuske i druge karte su za vas često besplatne ili plaćate pola cijene za odrasle. Isto važi i za cijene hotelskih soba i sl.
Kada prvi put platite (tačnije, vjerovatno vam i tad roditelji plate) punu cijenu, to vam bude neopisivo drago, jer ste time barem na papiru dobili status odrasle osobe (a jes mi i to neki status... ali luda glava to tad nije znala). To je ujedno i jedini put u životu kad vam je drago da nešto platite skuplje.
Fino je ovo. Podseti me na nešto. Sedim u busu i ulaze mlada mama i dečak, sedaju ispred mene. Ona mu objašnjava kako ce reći čiki kad ga bude pitao koliko ima godina da kaže 6, ali klinac toliko negoduje da žena ne kraju odustuje i kad se kondukter pojavi i pita koliko mali ima, ona iznervirano tresne: šezdeset!
Lepo.
Starinski.