Prvi sneg

Hodam ulicom sa drugovima,svi pričaju,prave grimase,pokazuju klipove jedni drugima,smeju se a ja jedini ćutim.Zašto,pa zbog jebenog leda.Nije prošlo ni dva sata od prvog snega,a već je prvo zaledjenje stiglo.Gledam dole i pazim da se ne okliznem,zato i ne stižem da pogledam zašto se toliko smeju i zabavljaju.Drugovi par koraka ispred mene idu a ja moram da nadjem način da ih i pored ovog leda stignem.Počinju da se grudvaju,svi bi mislili prekida se dosada,al jebiga,nisam poneo rukavice,odkud sam znao da će baš danas pasti sneg.I tako se svi grudvaju,a ja jedini pravim dve grudve po pola sata,zašto?Ruke jedva pomeram i ni ne pomišljam da pravim na stotine grudva kao ostali,zato ne uzvraćam grudvama kada me gadjaju,i bivam ismevan od strane drugova zbog mokre dukserice i snega na kosi.Kreće ponovo vejanje snega,a meni sve udara u lice zato što nisam poneo šal,dukserica puna snega jer jakna nema rajfešlus,našo danas da se zajebe majku mu njegovu.Osećam kako mi čarape iz agregatnog prelaze u tečno stanje,i osim u rukama,gubim osećaj i u nogama.Uskoro se svi rastajemo i ja se opraštam od poslednjeg druga koji ide mojim putem.Ulazim u stan i u sebi se pitam:kako li svi čuše da će danas pasti sneg samo ja nisam?