psiha

Sveukupno mentalno funkcionisanje neke osobe, totalitet duševnog života.
Sastoji se od sveg njenog znanja, sjećanja, stavova o sebi i drugima, talenata, sklonosti, sposobnosti, želja, potreba, namera, raspoloženja, emocija, nadanja, strahovanja, bubica, ideja, vrednosti, ideala, identiteta, predstava itd.
Psihu stručno proučavaju psiholozi. U toj svojoj namjeri nisu predaleko dogurali jer naučni metod sve pokušava da izmeri, kvantifikuje i dokaže, a razni aspekti psihe su prilično neuhvatljivi.
Oni takođe razne psihičke pojave proučavaju uglavnom zasebno, a teško im polazi za rukom da provale ukupnost nečije psihe i ličnosti.
Ipak, razvili su prilično pouzdane metode pronicanja u psihu i intervencije u smislu saniranja nekih problema (psihoanaliza, psihoterapija)
Osim psihologa APSOLUTNO SVAKI ČOVJEK proučava psihu, što svoju, što drugih ljudi, jer je to apsolutno neophodno da bi se moglo funkcionisati u životu. To proučavanje nije sistematsko već spontano i intuitivno, ali bez obzira na to, mnogi laici uspevaju da dođu do izuzetno preciznih uvida u neke aspekte psihe.
Tu treba pomenuti prije svega žene, koje su poznate po svojoj intuiciji i često uspeju u intimnom razgovoru uz kafu da nekog daleko bolje "provale" od psihologa. Još veći uvid imaju pisci. Tako je po meni Fjodor Dostojevski daleko bolji psiholog od mnogih školovanih psihologa.
Ali ipak, za rešavanje psihičkih problema psiholog će pružiti znatno bolju podršku nego razne "drage savete" jer je on objektivan i nastoji svoj posao da obavi savjesno i objektivno (zato dobija pare)