Psiholog k'o harmonikaš

Praktični poznavalac ljudske duše, mangup kome ne treba diploma psihologa da pročita čoveka.

A svadba k'o svadba šta da se priča. Zadrigli pripiti kum, ohrabren privilegijom te titule, ne pušta muziku: Jedna pesma, druga treća... peta... sedma. Platio prvu, platio drugu a onda počeo da zabušava. Naručuje al' se ne seća novčanika. Muzikanti obleću oko njega, pevaljka samo što ga ne uguši sisama, a on kum, širi ruke, pesma ga pogodila, žmuri i zavija: "Pusto, pusto mi je sve, nema, nema..." Ili šeretskom pantomimom dočarava: "Šoferska je tuga pregolema..."
Dok se kolege muzičari i Caca pevaljka trude oko njega, Sveta 'armonikaš otaljava posao razvlačeći 'ladno svoju dugmetaru i švrlja očima po sali.
Završi se i taj kumov šou, nešto se umorio a malo više počela kuma, njegova žena da mu preti kako će demonstrativno da napusti svadbu. Nečuveno je ponižava. Dok je zevao u pevaljkine sise ona je to nekako i trpela, al' kad je počeo da pipka i da štipka, to je prevršilo svaku meru. Zato ga kuma nagazi, pokretom ruke zaustavi muziku, objavi da se zahvaljuje i da je red da se i drugi gosti provesele. Dotle umrtvljena sala živnu. Gosti digoše glave iz tanjira. Neki digoše ruku da dozovu muziku.
Muzičari i pevaljka okupiše se oko Svete 'armonikaša, nešto se dogovaraju, kao da će da objave pauzu.
Radilo se samo o kratkom radnom dogovoru. Sveta 'armonikaš nije šef orkestra ali je psiholog u pizdu materinu! Ne treba mu diploma, kad te on pogleda, skrozira te:
"Ovako Caco, golubice moja, prvo kod onog kariranog, treći sto levo od kuma, kreni sa "Selo moje lepše od Pariza..." gastarbajter je, došao samo na tri dana zbog svadbe, otkačiće, što je doneo potrošiće, deri. Čim završiš pos'o ignorišite ove oko gastarbajtera, to su neki akademci, kisele se na narodnjake, pravo na onog sedmi sto levo od kuma. Dok ste pevali "Šofersku tugu" jednu flašu i dve čaše je polomio. Taj je šoferčina izvozite ga do poslednje pare, a onda se vratite, ovamo, četvrti sto desno od kuma, onaj što liči na hroničnog alkoholičara, onaj uvenuli. Krenite ga sa "Pusto, pusto mi je sve, nema, nema moje Jelene..." Kod njega nisam siguran baš oko love, al' taj će i zadnju paru dati, mnogo je nekako uvenuo, paćenik".
Dogovor je završen, krenu žetva, Caca daje poslednje atome snage, njene grudi se pune petoiljadarkama i pedesetoevrovkama, zaluta i po neka od sto evra.
Samo kum, nezadovoljan prilazi Sveti 'armonikašu i pridikuje mu: "Ti si bre dunster za 'armoniku. A pored toga em fušariš em zabušavaš, kad sam ja naručivao pesme svirao si ko od bede."
Sveta 'armonikaš odmaknu se malo od mikrofona, da njegov odgovor ne ode u etar, nagne se kumu na uvo i reče mu: "Kume jedi govna, funkcija ti je golema al' ti novčanik t'nak."