Jedan primerak je završio srednju školu. Srećan. Svet je njegov. Fakultet će biti samo još jedna od prepona na životnoj trci.
Upisuje pravni fakultet. Upoznaje čari studentskog bitisanja. Mesec, dva, godinu dana čini mu se da je konačno prodisao i progledao dok opet ustaje mamuran, planirajući sledeće opraštanje od mozga.
Pritisak roditelja, griža savesti. Ubeđuje sebe da je klica zrelosti nadomak potpunog klijanja. Pljuje želudačnu kiselinu, ispijajući sedam kafa na dan, namigujući promoterkama koje dele energetska pića, sve dok kofein ne savlada i poslednji osećaj umora. Knjige su sve glomaznije a oči nabrekle.
Odlazi kući. Drkaju ga da je neradnik i propali student, iako je počeo sve da daje u roku. Pomišlja da će biti kurac, sve dok ne završi. Čvrsto je rešio.
Još ispit do kraja. Posmatra brucoše i više im ne zavidi. Žali ih. Zna koliko će ispišati krvi. On sada piša kristalno čisto, gord kao lovački pas sa podignutom jednom nogom.
Nije sebi dopustio ni da proslavi pretposlednji ispit. U trenutku dok mu je vraćan indeks sa upisanom ocenom, ocenom posle koje više neće doći nijedna, video je sebe kako na cilju kida ukrasnu traku. Svet je opet njegov, možda.
-Šefe, šta da radim sa ovim CV-jevima?
-Pa, baci govna u kantu k'o i svaki put. I zovi mi Mišu iz okružnog, reče da ima sina.
Ova rečenica me je oduševila! Odlično, ko i uvek!+
Uvek standardno odlično! Samo nemoj sa tog fona, uz ove tvoje defke ide ćirilica! +++
Dobro je ovo +. Odem ja tako na jedan razgovor za posao, sam sam se čudio što su me uopšte i zvali. Prođe taj ragovor i rekoše: Dečko, javićemo ti ovo ono...
Reko od ovih više ni očiju ne videh, šta ću kad nemam vezu. Kad sutradan ja u najveće lenčarim, kad eto ti zove me ta riba, što im zna Excel. I odem ja na drugi krug razgovora. Sat vremena su me ispitivali o svemu i svačemu, da me ne mrzi napisao bi definiciju o tome.
I eto, javićemo ti...Pa me napale, a posao keva...i tako pohvalim se ja svima uvek uz rečenicu: Pa to su poslovni ljudi, ne bi oni trošili sat i po na tamo neku budalu koja nema veze ni sa kim!
I svi klimaju glavom...kad jedan drugar: Brate, zamisli scenu. Sede oni na poslu, dosadio im soliter i kažu jedan drugom: "Daj da zovemo onu budalu da se oraspoložimo, tripovaćemo ga za posao, a on će opet da lupa gluposti..." E, to se zove hladan tuš.
Provali ovu defku lobanja.
To je najjači naziv kojim možeš opisati te likov ekoji te ispituju na tim razgovorima, e te lobanej mahom ne znaju da baratju kompjuktorima i onda uvek tu ima neka riba ili lik, mlađi da te ispitaju u Excel-u i da te pitaju nešto na engleskom. Ludilo!
:-) Haha, verujem, lobanje se zapošljavaju, a mozgovi ništa, ludilo. Ako si je metnuo, vrhunska je, nisam pre čuo za to.
Tačno i jebitačno!+