Česta pojava po današnjim diskotekama. Oni koji sebe nazivaju DJ-evima, a nesvesni značenja istog. Ono što PM zna da uradi jeste da skine miksovanu pesmu sa neta, i uveče je pusti u kafiću da bi se raja naložila, a već sutra ceo grad zna za tu pesmu kao hit. Takođe, zna da uključi strob da podigne atmosferu, i ima određeni repertoar pesama koje pušta, a repertoar je u narodu znan kao Muzika za punoletsvo(do 23h haus hitovi, zatim Snage mi ponestaje kao prelaz, i onda do kraja večeri,i novi hitovi Sekevikimiki-ja).

Samozvani Deejay, toliko los da ga ne mozes slusati ni posle gajbe piva.

Потпуно другачији ентитет од правог DJа недостојан ова два слова титуле коју је сам себи доделио. Еквивалент гитаристи на Пинку. Обично почиње да се бави овим хобијем из љубави према музици, међутим пре или касније ту љубав надјачава љубав према новцу, што води ка занемаривању својих принципа и бежања у другу крајност. О техници да не говоримо.

Главни кривац због кога је овај хоби посебно омражен у Србији и код неупућених етикетиран као ствар коју свако са рукама може радити, због кога се стидиш да кажеш да си DJ јер не желиш да те сврставају у исти кош са дотичним.

А онда скапираш да он прима 200 евра за вече у дискотеци а прави клабинг умире и прави DJеви полако одустају и повлаче се, пукне ти и одселиш се! Србијо мајко!

Веома често себе називају и Ди Џејовима... мада су далеко од тога.
Можете их срести у кафићима и клубовима како пуштају музику или чак на тинејџерским рођенданима, уз себе носе и УСБ стик на коме имају хрпу народне музике.
Ретко ко од њих уме да микса музику или чак да направи властити ремикс.

Пуштач музике може да буде било ко, у узрасту од 7 до 107 година...