Čovek s peskom u bubrezima.
Okoreli nejebač. Nije jeb'o još od raspada Juge, ee kace samo setim, za vreme Tita su i uštrojeni jebali, kako se živelo, ee.
Naime, tip je toliko presušio da se njegovo stanje može približno uporediti sa pustinjom. Suv k'o barut. Nema oaze u njegovom životu, nema skupih kola, para za kurve ili sažaljivih drugarica. Njegovu pustinju čuvaju lavovi nejebice iz koje izlaza nema. Libido plače.
- Mileta u grad da zoveš, pa jesi ti pri sebi?! Treba ribe da nam se nabacuju pa da viču fatamorgana, je l to želiš?!
Namenski prdež koji te ostavi samog u sobi taman toliko, da ga na miru ošamariš uz porniće.
Takla ga je jutarnja svežina sa otvorenog prozora i on je otvorio oči. Pored kreveta su ga čekale uredno složene papuče, a za šporetom precizno izmeren decilitar vode. Aptekarskom vagicom meri sedam grama kafe, seda na terasu i uživa u pogledu na lokalno groblje. Dok je izlazeći okretao ključ, dva puta kao i uvek, na leđima je osetio nečiji pogled. Pas lutalica ga je gledao nekako sažaljivo. Zaobišao je psa u širokom luku i nastavio prašnjavom ulicom u pravcu kioska. Novine uzima ne progovarajući i ostavlja tačno onoliko asepsolom sterilisanog novca, kolika im je i cena. Koračajući ka groblju, razmišlja o vremenu. Javili su kišu. Ubrzao je korak i vrlo brzo se našao na nedavno ofarbanoj klupici, pored mermerne ploče sa njegovom brižljivo odabranom fotografijom. Ime i datum rođenja su uklesani, a kamenorezcu je plaćeno da ukleše i datum njegovog upokojenja. Brižljivo brišući prašinu sa mermera, primetio je crne oblake i krenuo polako ka kući. U trenutku dok je otključavao vrata, ispod olovnih oblaka je sevnulo. Navukao je papuče, pa seo u fotelju kraj terasnih vrata, blago se osmehujući. Povremeno osvetljen munjama, uživao je gledajući umrlice na poslednjim stranama, ogromnih, crnih novina.
